Ивана одвукла морска струја током летовања у Грчкој, ПЛУТАО 18 САТИ: Кад су сви мислили да је крај, прича добила невероватан обрт - ево зашто цео свет бруји о овоме (ВИДЕО)

Док је током летовања у Грчкој Иван, који није баш најбољи пливач, пливао у мору, плима га је практично усисала и одвукла на пучину, где је плутао чак 18 сати. Његови пријатељи нису могли ништа да ураде, само су гледали како полако нестаје из видокруга.

Нико није могао да га пронађе, а након 24 сата од нестанка једини логичан закључак је да се удавио! Међутим, баш у тренутку када ће Иван потонути под таласе и удавити се, угледао је фудбалску лопту како се њише на површини воде.

Успео је да је се докопа, и да једва преживи.

Ипак, ту није крај. Необичнији део приче је тек уследио када је ова вест доспела на грчку телевизију.

Деца шутнула лопту са литице далеке 100 километара

Једна жена која је гледала вести и када је видела фудбалску лопту на екрану, препознаје је и схвата да су њена деца ту лопту случајно шутнула са литице 100 километара даље од места где ју је Иван пронашао 10 дана касније!

Испоставило се да је тај ударац спасао живот Ивану који је био на ивици да се удави.

У том тренутку, друштвене мреже преплавиле су Иванове фотографије, а с обзиром на то да стотине Срба годишње иде у Грчку, наши грађани такође су делили објаве о невероватном случају овог Македонца.

Једна његова фотографија осванула је и у популарној групи посвећеној путовањима у Грчку "Ливе фром Грееце", где су Срби са одушевљењем коментарисали да се захваљују Богу што је Иван добро.

Са друге стране, Срби су делили и причу о тој "чудесној" лопти која је Ивану спасила живот, па је администраторка поменуте групе целу ситуацију описала до детаља.

"Лопта која је спасила живот Ивану изгубљена је 30. јуна на острву Лимнос у Грчкој. Заправо, мајка дечака који су изгубили лопту, препознала је лопту карактеристичног изгледа на телевизији. Иван је успео да се задржи на површини мора захваљујући њој, јер му је омогућила да се одмара између напорног пливања. Према писању Вориа.гр, дечаци Танос (6) и Трифон) из Солуна били су са родитељима на плажи Евгати, на острву Лимнос. Играли су се са лоптом у води, када им је измакла из руку и морска струја је понела ка пучини. Пливач који је у том тренутку нашао на лицу места, покушао је да је ухвати, али није успео. Лопта је величине рукометне, кожна је и полунадувана. Нису могли ни да сањају да ће ова лопта бити дар од Бога за Ивана за рођендан који је тог дана славио и да ће му спасити живот. Лопта је путовала десет дана да би се нашла на дохват руке Ивану.

На слици испод видите Иванове родитеље са градоначелницом Касандре и лоптом и на друге две фотографије видите породицу која је изгубила лопту на Лимносу", стоји у објави администраторке из 2022. године.

Ипак, све ово доводи до дубљег питања. Иван није спасен захваљујући некој магији, већ се ствари одвијају тако да смо стално погођени поступцима људи које можда никада нећемо видети и никада нећемо срести.

"Не контролишемо ништа, али утичемо на све"

Млади одрастају учени да све док доносе мудре одлуке, све ће испасти како треба. А када ствари не испаду како треба, изрека коју увек чујемо је да се све дешава са разлогом. О томе Брајан Клас, професор глобалне политике на Универзитетском колеџу у Лондону пише у књизи "Случајност: Шансе, хаос и зашто је битно све што чинимо". Он тврди да ништа од овога није тачно.

Када се погледа интелектуална историја света, случајност је систематски уређена. Када покушавамо да разумемо зашто су нам се неке ствари догодиле у животима, наш мозак је еволуирао да би имао смисла у обрасцима, зато што је предност преживљавања у откривању образаца.

Стога увек се наилази на синтагми "не контролишемо ништа, али утичемо на све".

Да ли се све дешава са разлогом или смо препуштени на милост и немилост

"Није истина да контролишемо свој животни пут", тврд професор Брајан Клас, али утичемо на све. Истовремено, илузија контроле коју имамо и спајање са наративом да све дешава са разлогом доводи до тога да погрешно разумемо свет и правимо грешке.

Много ствари се једноставно дешава. А када погледамо узрочни ланац догађаја који производе исходе, он није уредан и јасан. Неуредан је. Говоре нам да игноришемо буку и фокусирамо се на сигнал, али то је грешка јер бука је место где се дешавају многи од најважнијих и најзначајнијих догађаја у животу.

Једна од кључних идеја професора Класа је да када верујемо да имамо утицај на збивања, али веома ограничену контролу, почињемо да видимо свет другачијим очима, почињемо да се понашамо другачије и прихватамо ограничења онога што можемо, а шта не можемо да урадимо.

Када замишљамо да се све дешава са разлогом, то нас доводи до когнитивних грешака. Такође нас тера да иза догађаја у нашим животима уписујемо идеје које су фундаментално погрешне. Научни докази показују да се све не дешава са разлогом и стога је потребна филозофска промена у начину на који размишљамо о свету ако се неке ствари дешавају произвољно, насумично или као нуспроизвод теорије хаоса која ствара лутке какве смо сви ми од случајних догађаја.

Жеља да уредимо свет

Историја идеја у свету, по мишљењу професора Класа, у основи је историја покушаја да се сложеност и неред света угурају у заиста уредну и сређену причу о томе зашто се ствари дешавају. А ово је делимично изведено из религије где су људи желели да имају уређен свет дат од бога. Идеја да постоји ова врста случајне природе стварности потпуно је у супротности са идејом да је све планирано од стране вишег бића.

Како се наука развијала и научна револуција, долази до још једне промене. Није нужно да је све у вези са богом, већ се све врти око механичких модела физике. И у том случају се мора елиминисати бука и случајност да би се добила јасна једначина. Било да је то Адам Смит који говори о руци која води нашу економију или начинима на које је Исак Њутн представио промене и дао невероватно моћне једначине да објасни свет, увек смо покушавали да пронађемо објашњење које делује уређено и рационално.

Србија Danas/Kurir/RTS/bigthink/Blic