Иза камера серије "Срећни људи" одигравала се борба за голи живот: Две звезде после 30 година откриле истину о суровости овог пројекта
Александар Дунић и Буле Гонцић открили да су током снимања серије „Срећни људи“ изгубили и до 90% хонорара – инфлација им је појела зараду, али не и успомене.
Серија "Срећни људи" репризирала се толико пута на РТС-у да бисмо комотно могли да је преименујемо у "Упорни људи". Они који упорно гледају сваку епизоду, као да не знају шта ће бити с Риском, Аранђелом, Озреном, Нецом, Чарлијем, Попцем и породичним заврзламама које се понављају сваких годину дана. Готово да нема године без њеног емитовања, а ипак – људи је и даље гледају с истом пажњом. Носталгија је, изгледа, најотпорнија валута у Србији.
Али, иза тог вечног осмеха срећних ликова из серије, крила се и сурова реалност деведесетих – инфлација која је "појела" читаве хонораре.
Глумци из "Срећних људи" губили по 90 посто хонорара
У емисији "Пулс Србије" на Курир телевизији, глумци Светислав Буле Гонцић који је играо Чарлија и Александар Дунић који се прославио тада у улози доктора Попца, открили су да су због инфлације губили и по 90 одсто свог хонорара.
- Да сам знао и имао свест о томе, можда бих се и ја побунио. Очигледно је свако имао свој проблем и виђење колико одређени уговор треба да му вреди. Ја се ни не сећам тог периода - присетио се Гонцић.
Дунић је описао тадашњу ситуацију као апсурдну:
- Била је галопирајућа инфлација, било је у том моменту да када човек окрене број телефона онда чује курс тог момента. Тај курс се мењао на 5 минута. Ми јесмо губили тада по 80, 90 одсто хонорара због инфлације. То је било фрапантно у односу на уговорену цену, али то је била судбина читавог друштва. Нисмо ми ту изузеци, делили смо судбину са целом Србијом. То је време када су људи радили за 5 марака, били смо свесни ситуације и није постојао други оквир. У Народном позоришту, када је био главни Берчек, један млади глумац је молио да га исплаћује у пићу - рекао је Дунић.
Ипак, без обзира на финансијске ломове и временску дистанцу, глумци данас гледају на серију са осмехом.
- Драго ми је да смо направили нешто лепо тада, значи да смо направили нешто сасвим добро чим је серија гледана и дан данас. То је оно непроцењиво – сложили су се Дунић и Гонцић.
Тако да, ако и ви ових дана затекнете себе како гледате „Срећне људе“ по седамнаести пут – сетите се да су њихови творци можда изгубили хонораре, али су зарадили место у телевизијској вечности.
