ОН ЈЕ ХЕРОЈ СРБИЈЕ: Милан из Врбаса чуо да је Кристини (4) потребан донор коже и одмах је отишао у болницу
У марту месецу јавност Србије потресла је вест о седморо деце из ромског насеља на Чукарици, која су тешко повређена због струјног удара.
У тој несрећи најтеже је повређена четворогодишња девојчица, задобивши опекотине опасне по живот, а за опоравак била јој је потребна трансплантација коже.
Када је то чуо Милан Симић из Савиног села код Врбаса, одлучио је да буде донор иако не познаје ни девојчицу Кристину, ни њену породицу, учини херојско дело.
Ако сте кренули на пут негде ОВО МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ: Из "Путева Србије" открили да ли се и КОЛИКО чека на граничним прелазима
ГРАЂАНИ ПОКАЗУЈУ ОДГОВОРНОСТ: Србија стигла близу коначног циља у борби са коронавирусом, имунитет крда све ближи!
ШТА ЗНАЧИ САЊАТИ ЗМИЈУ? Измилеле се по градовима у Србији, ко је види на јави дође му и у сан!
- Девојчица је добро, чујемо се сваки дан са начелником хирургије у Тиршовој и са главном медицинском сестром Александром, тако да све протиче како треба. Опоравак ће трајати дуго, али је битно да ће бити спашена како треба - каже Милан за "РТВ".
Додаје да је за вест сазнао као члан организације "Ромска част" и одмах почео да припрема хуманитарну акцију како би помоћ што пре стигла до деце.
- После тога смо размишљали како још помоћи девојчици и осталој деци. На крају је била потребна помоћ њој у виду донације коже, онда смо дошли на идеју да идемо постепено један по један на контролу и да видимо да ли неко од нас може да одговара као донатор. Испало је да сам ја погодан за све то. Остао сам у болници, операција је била пре две недеље. Ја сам донирао кожу, девојчици се примила та кожа како треба, за сада. Хвала богу, све иде како треба - прича Симић.
Како каже, девојчицу никада није видео пре операције, а њихов први сусрет памтиће заувек.
- То је један тренутак који ће ми до краја живота остати урезан. Лежао сам у соби и један од родитеља који је био тамо са својим дететом ме је питао да ли сам донатор, кажем "да", а он ми каже: "Јел знате да је мала Кристина ту"? Одмах сам устао, пошто је то био дан пред операцију и отишао да видим девојчицу. То је моменат који ћу доживотно памтити, смејала се, сестра је хранила и питала ме да ли желим да се упознам са њом. Ушао сам у собу, упознали смо се и прва њена реч је била да ли имам Смоки да јој дам - присећа се Милан.
Додаје да има жељу да остане у контакту са девојчицом и прати њено стање и после опоравка.