"ТО ЈЕ ЈЕДИНИ ПУТ" Синиша (21) је издоминирао у Потери и Слагалици и открива КАКО да "ПОКИДАТЕ" у квизовима
Мање забаве, а што више читања може да доведе до успеха.
Синиша Вулић, студент историје из Београда, домаћој јавности је постао познат захваљујући учешћу у квизовима Потера и Слагалица.
"НА НОГАМА СМО СВЕ ВРЕМЕ" Девојчице у Нишу прати мушкарац средњих година, родитељи у паници
ХИТНО ПОТРЕБНИ ДАВАОЦИ: Из Института за трансфузију моле грађане да одвоје времена да дају крв
СТИЖЕ НАМ ПРОЛЕЋЕ И ДОНОСИ ЛЕПШЕ ДАНЕ: Креће и летње рачунање времена, ево када ћемо померати казаљке на сату
Он је издоминирао почетком године у квизу Потера када је заједно са својом екипом освојио до сада рекордну суму од више од милион динара. Након тога пријавио се за Слагалицу, где је већ остао примећен у игри "Корак по корак" јер је и ту постигао рекорд - одмах је пронашао решење и освојио 30 поена. Први корак гласио је: "У титули је краља Саудијске Арабије", што га је одмах асоцирало на решење - чувар.
- За квизове се интересујем готово од како знам за себе. Они су за радозналог дечака били начин да дође до нових сазнања, али и извор задовољства када би знао одговоре на питања која су представљала проблем одраслим такмичарима. Наравно, такмичарски карактер их је такође чинио погодним за малог гледаоца жељног забаве - каже Синиша.
На питање који је то преломни тренутак када човек зна да има довољно знања за одлазак у квиз, каже да је све индивидуално.
- Зависи од учесника. Неки долазе у квиз ради забаве и изазова, неки ради новца, а неки, попут мене, да би остварили значајан резултат "на великој сцени". Управо се гледањем квизова и проверавањем сопственог знања стиче самопоуздање које је неопходно за појављивање у квизу. Вера у успех мора да буде јача него страх од неуспеха. Наравно, такмичар мора бити спреман на могућност да срећа не буде на његовој страни, а управо срећа најчешће буде пресудна, иако је знање, наравно, неопходно - рекао је он.
Често смо сведоци да водитељи квизова питају дебитанте на који начин су се спремали за квиз. Синиша сматра да је припрема скроз непотребна.
- Мислим да је немогуће спремати се за квизове, а да је учење опште културе сасвим бескорисно. Квизови су место где такмичар показује свој карактер, радозналост, склоност ка новим сазнањима, а не опсесију једном таквом активношћу која не води никуда. Општа култура је бескрајно широк појам и немогуће је стећи знање из исте на силу. Уколико тако нешто покушате, само ћете тапкати у месту, јер ће однос онога што сте сазнали и онога што нисте сазнали увек бити један према бесконачно. То је ствар циљева. Једини исправан циљ на путу сазнања јесте чисто задовољство и "гашење жеђи" за новим знањима, идејама и искуствима. Управо је то оно што је мене довело. Не пристајем да моја интересовања буду сужена како бих могао да станем у нечију кутију. Сваки медиј који ми може помоћи да проширим своје духовно богатство предмет је мог интересовања. Јесте клише, али је, као и многи други клишеи, истина: будите оно што јесте и тежите да будете бољи у томе, а не да будете неко други. То је једини пут - сматра Синиша.
Неписано је правило да мислимо да они који покидају у неком квизу слободно време проводе учећи. Мање забаве, а што више читања може да доведе до успеха. Ту настају и задиркивања, а на питање које коментаре добија од другова након учешћа и да ли је у школи био штребер, Синиша има дипломатски одговор.
- Паралелно са процесом сазревања текао је и процес социјализације. У почетку није било једноставно наћи право место за себе, из поменутих разлога. Свака група има одређени круг интересовања и није увек било лако наћи право место. Ипак, како је школовање одмицало, природно сам бивао упућен на људе све сличнијих интересовања и тако сам и успевао да нађем начин да искористим своје квалитете да се наметнем у друштву. Дакле, на ово питање не постоји јасан одговор. Постоји само пређени пут - каже он.