"ЈЕО САМ ФАРБУ, КОСУ А ОНДА ЈЕ НА РЕД ДОШАО И ИЗМЕТ МОГ ОЦА": Шокантна исповест човека из Србије

Пика поремећај представља и даље табу тему, не само у нашем друштву него и у целом свету, што не значи да он не постоји. Један од ретких који је одлучио да проговори о овој болести или поремећају је човек који живи у Србији који је из разумљивих разлога желео да остане аноиман.

- Одрастао сам у једном малом месту у Србији. Водио сам нормалан живот као и сви нормални људи. У контексту пика поремећаја, сећам се само да сам волео да једем леденице када би се направиле око крова моје куће. Као и многи младићи из мог места отишао сам у Београд да студирам. Током факултетских дана требао је који динар више ради џепарца. Са једним другаром из ''Studenjaka'' сам одлучио да дамо оглас који се тицао молерских услуга, глетовања, гитовања и осталог - почиње своју исповест.

Мислио је да ће то бити добар извор прихода, а заправо је тада отворио Пандорину кутију. 

- Мој колега је имао искуства у том послу, а мени је то било први пут да сам узео четку у руке. Кречили смо, мацкали, фарбали, а мени је сваки пут када бих осетио мирис фарбе стомак почео да ''завија.'' При сваком отварању фарбе, постајао бих све гладнији и гладнији, али и даље нисам сумњао да имам неки поремећај. Убрзо сам одлучио да окречим и своју собу, иако можда није било ни поребе за тим. Опет ми се догодило исто, отворио сам кантицу фарбе а глад је напала моје биће, нисам имао избора - појео сам фарбу! - наводи он.

Тек тада су почеле његове муке:

- Одлучио сам да заборавим на немио догађај са фарбом, али сам одлучио и да престанем да радим са својим колегом молерски посао. Учинио сам му услугу и отишао на последњу ''шљаку'', кантице су све биле затворене, али мој поглед су привукле старе новине на поду, онако лепо попрскане фарбом. Прождрао сам их и тада сам схватио да имам проблем.

- Некако сам успео да кријем од целог света да имам проблем, јео бих повремено и косу, камење, земљу, лед би јео свакога дана, али кап која је прелила чашу била када сам једног дана осетио неодољиву жељу да поједем го*но! То је било го*но мог оца и мирисало је другачије и некако привлачније. Појео сам само парченце и схватио да нешто није уреду.

Има лека!

- Доктор ми је објаснио, да имам ''Пика'' поремећај. Тај поремећај чешће напада труднице или децу, али се може наћи и код депресивних и аутистичних људи. Сва моја једења пластелина као клинац, коначно су добила објашњење. Доктор је објаснио да свој ''Пика'' синдром дугујем депресији и препоручио ми је да често жваћем жваке или да често једем кокице. Угојио се јесам - али барем више не једем измет! - завршио је ову исповест овај несрећни младић.