ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ СТУДИЈЕ, корона доводи до "ПОПУШТАЊА СРЦА": Српски доктор објашњава зашто умире део заражених

- Ако је због оштећења плућа од стране вируса драматично смањена капиларна мрежа плућа, тада срце мора јаче и брже да ради да би постигло задовољавајући минутни волумен. Тада, због исцрпљености, настаје срчана инсуфицијенција - попуштање срца и, нажалост, смртни исход, каже кардиолог проф. др сц. мед. Вишеслав Хаџи-Тановић.

Нове студије немачких научника сугеришу да Covid 19 може дугорочно да утиче на здравље срца, али и да проузрокује срчану инсуфицијенцију, због које настаје смрт. Ипак, кардиолози сматрају да је прерано говорити о трајним последицама ковид инфекције.

Од почетка пандемије познато је да су кардиоваскуларне болести, између осталих, важан фактор ризика за настанак тежих компликација Covida 19. Међутим, пажњу јавности скренуле су две нове студије немачких научника које указују да су се код више од три четвртине испитиваних пацијената развили срчани проблеми након опоравка од ковид инфекције. Резултати ових истраживања недавно су објављени у научном часопису "ЈАМА Cardiology".

Наиме, у првој студији на Универзитетској болници у Франкфурту испитивано је 100 пацијената који су током пролећа имали блажи облик ковид инфекције. Реч је о релативно младим и здравим пацијентима, старости од 45 до 53 године, а две трећине њих се опоравило код куће.

Оштећења срчаног мишића

Након два месеца, немачки лекари су прегледом магнетне резонанце срца код већине испитаника установили озбиљнија оштећења срчаног мишића, попут оних која се јављају након срчаног удара.

- Чињеница да су се код 78 одсто пацијената који су се опоравили од Covida 19 развили озбиљни срчани проблеми указује на то да болест код већине оставља последице на срчани мишић, чак и у случају да не постоје уобичајени симптоми срчаних болести, попут бола у прсима који прати ангину пекторис - рекла је др Валентина Пунтман, кардиолог из Универзитетске болнице у Франкфурту која је водила ову студију.

Ова студија изазвала је полемику међу кардиолозима широм света. Међутим, мишљења су да је прерано говорити о томе да ли су оштећења на срцу пролазна или трајна након ковид инфекције.

- Студије указују да код особа које се заразе вирусом корона постоји велика вероватноћа за развој срчаних проблема касније у животу. Ипак, поставља се питање колико дуго такве промене трају и да ли ће ово стање прерасти у нешто хронично или ће се временом побољшавати стање срчаног мишића - каже др Метју Томи, кардиолог и доцент њујоршког Медицинског факултета Ајкан.

Оно што, међутим, научнике ипак брине је то што је вирус корона пронађен у срчаном мишићу преминулих.

Наиме, друга студија, спроведена на Универзитетском кардиоваскуларном центру у Хамбургу, анализирала је резултате обдукције 39 смртних случајева од последица Covida 19. Пацијенти су били старости од 78 до 89 година, а преминули су почетком априла. Висока коцентрација вируса у срчаном ткиву забележена је код 24 случаја, али без знакова изненадног миокардитиса.

Ипак, аутори студије напомињу да је старост пацијената могла да утиче на резултате, као и да је узорак случајева обдукције био мали.

С тим је сагласан и кардиолог проф. др сц. мед. Вишеслав Хаџи-Тановић, који каже да ове студије са стручног аспекта нису за интерпретацију и коментар, јер је сувише мали број тестираних пацијената и урађених обдукција.

- Магнетна резонанца без биопсије срчаног мишића и обдукције није референтна за дијагностиковање оштећења срчаног мишића било од ког узрока, па наравно ни од Covida 19. Обдукциони налаз који показује присуство вируса у срчаном мишичу, али без оштећења срца, јасно говори да вирус није непосредно оштетио срце - истиче проф. др Хаџи-Тановић.

Веза између срца и плућа

Међутим, ако је због оштећења плућа од стране вируса драматично смањена капиларна мрежа плућа, тада срце мора јаче и брже да ради да би постигло задовољавајући минутни волумен.

- То је количина крвни која је потребна организму у једном минуту. Тада због исцрпљености настаје срчана инсуфицијенција - попуштање срца и нажалост смртни исход. Значи, узрок смрти је попуштање срца, а не вирус, јер тамо где имамо здраво и јако срце, а где није захваћена плућна површина више од 60 одсто и где је имунитет добар, срце ће издржати повећани напор и пацијент ће преживети - објашњава проф. др Хаџи-Тановић.

Када је реч о миокардитису, односно упали срчаног мишића, она може бити вирусног, бактеријског, алергијског и имунолошког порекла, али и последица ендокриних поремећаја и разних интоксикација.

- Вирусни миокардитис, односно запаљење срчаног мишића, може се срести код свих виремија, почев од свих досадашњих епидемија грипа - инфлуенце, па преко коксаки вируса типа Б, еховируса (типа 7 и 9), инфекције морбила, паротитиса, варичеле,вариоле, полиомијелитиса, хепатитиса, мононуклеозе, енцефалитиса... Бактеријски миокардитис среће се код стрептококних и стафилококних инфекција, шарлаха, дифтерије - каже доктор.

Кардиолог напомиње да је досад занемарљив проценат вирусних миокардитиса код свих виремија, па тако и Covida 19.

- Мали је проценат умрлих од акутног вирусног миокардитиса и директног оштећења срца. Највећи број умире услед последица виремије и то због попуштања срца, као последица вирусне упале плућа, која пак изазива плућну хипертензију и оптерећење десног срца - истиче проф. др Хаџи-Тановић.

Додаје да ковид инфекција која није директно изазвала миокардитис не оставља никакве последице по срце.

- Моје искуство са пацијентима између 20 и 60 година старости који су прележали Covid 19, а који су долазили на кардиолошки преглед због брзог замарања, стезања у грудима, недостатка ваздуха и осећаја убрзаног срчаног рада - није показало да је у питању оштећење срца. Клинички налаз, ЕКГ и СТРЕС ЕХО ултразвук срца били су у границама нормале. Ти пацијенти нису раније боловали - напомиње проф. др Хаџи-Тановић.

Превенција

Проф. др Хаџи-Тановић истиче да пацијенти који имају ангину пекторис или су прележали срчани инфаркт, затим они који имају уграђени стент или су имали бајпас операцију, као и они који имају слабост срца због шећерне болести, хипертиреозе и других хроничних обољења - спадају у високоризичне групе за настанак тежих облика Covida 19. Због тога је неопходно да спроведу максималну превенцију.

- Дакле, да избегавају дружења и носе маске у затвореном простору, али не и на отвореном простору, затим да раде на појачању имунитета организма, да редовно узимају терапију, да практикују умерене шетње сваки дан по 30 минута два пута дневно по парковима, обалама река, шумама, и да пију витамин Ц (1.000 мг дневно), витамин Д3 1.000 ИУ, аспирин (75 мг увече) - саветује овај кардиолог.

Могуће компликације

Како истиче др Ивана Стефановић из београдске Хитне помоћи, током претходних месеци није примећен већи број позива кардиоваскуларних пацијената. Недавно је кардиолог у Клиничком центру Србије проф. др Арсен Ристић указао да се у периоду короне највише треба пазити од тромбоемболијских компликација.

- То се показало као важан фактор ризика од погоршања клиничке слике и разлог лошег исхода, али свакако их можемо спречити. Такође, оно што се може добро лечити су запаљенске болести срчаног мишића, ако их на време препознамо. Када сам вирус захвати срчани мишић, какву год да сте имали болест раније, миокардитс који долази са ковидом ће то погоршати - рекао је проф. др Ристић.

Код ове болести је много тога индивидуално и много тога се још не зна, истакао је он, те имају пацијенте који су се врло брзо опоравили, али и оне који се месецима опорављају.

- Уколико сте компликацију на време препознали и дали адекватну терапију, онда имамо ситуацију да болесника са 89 година и претешком срчаном болешћу пуштамо кући потпуно опорављеног, практично без компликација, а имао је корону - казао је проф. др Ристић.

Додао је да велика истраживања тек следе, као и да кардиоваскуларни пацијенти који долазе код њих након ковид инфекције углавном имају прилично повољне исходе.

Како после короне?

Пацијентима који су прележали ковид инфекцију, а имају здраво срце, кардиолог проф. др Хаџи-Тановић саветује да слободно почну са рекреативним гимнастичким вежбама, шетњама до 45 минута два пута дневно.

- Када се заморе, да успоре темпо. Не треба форсирати темпо, а за повратак кондиција после прележане виремије некада је потребно и четири до шест месеци - указује Хаџи-Тановић.