ЈУНАК ЗА ВОЛАНОМ! Возач санитета објашњава како је радити током короне: Теже је било само у рату

корона вирус / Извор: Профимедиа

Провести 13 часова у заштитном оделу, под маском, док зној нагриза очи, без капи воде, није нимало лако, али издржи човек и теже када пред собом има племенит циљ, а то је да спаси живот своме суграђанину.

Испричао је то возач санитета у болници у Зворнику Јово Илић (61), који са својим колегама ради без предаха како би сваки пацијент заражен вирусом корона на време био превезен у здравствену установу.

Свако ко је заражен има ОБАВЕЗУ ДА УРАДИ ЈЕДНУ СТВАР: Словенци имају интересантан начин за сузбијање короне

САДА ЈЕ ЈАСНО СА КИМ ШУРУЈЕ МИЛО: Стигле честитке из Ватикана, примио похвале директно од папе Фрање

ХРВАТСКА И СРБИЈА ТРЕБА ДА САРАЂУЈУ: Пуповац најавио да ће у понедељак бити познато име потпредседника владе

У време епидемије која не посустаје, нису реткост ни ситуације због којих овај племенити човек и по два пута током дана мора превалити пут од Зворника до Бањалуке, како би тешко оболеле превезао на Универзитетски клинички центар (УКЦ) РС.

- Када обучете заштитну опрему, нема назад док се посао не заврши. Посао као посао није тежак, али у тим скафандерима имате осећај да горите. Зној се слива низ лице, очи пеку, а не смете ни да их додирнете. Нема друге него да храбрите сами себе и издржите до краја. Морате, због задатка који вам је поверен, због пацијента који је заражен и коме је у тим тренуцима сигурно много теже него мени, јер не зна шта ће бити сутра - испричао је Илић коме су до пензије остале непуне четири године. За воланом санитета провео је 36 година, теже него сада када свакодневно гледа зарази у очи, било му је, како каже само у време рата.

Иако неколико часова дневно проведе буквално на извору заразе, за своје здравље не страхује, са осмехом додаје да је здрав и да би он све то победио и да га, не дај Боже задеси.

- Једнога дана обукао сам заштитни скафандер око подне и у њему остао 13 часова. Срећа па сам ујутро попио само шољу киселог млека, па нисам имао потребе ни за тоалетом. Узалуд је заштита ако је нећемо носити како треба. Тога дана морао сам у Бијељину, па превести пацијента у Милиће, а онда су ми на пола пута јавили да морам и у Бањалуку, јер нема ко други - рекао је Илић, нагласивши да је тешко, али да се на путу до племенитог циља све издржи.

Овај храбри човек није једини у породици Илић који већ четири месеца због природе свога посла гледа корону у очи и не уступа пред њом. Његова супруга запослена је у Служби хитне помоћи, један син лекар у Зворнику, други на специјализацији у Бањалуци.

Илић каже да на радном месту проведе и по 24 часа, али навикао је и не жали се. Срећан је каже, што до сада није било компликација у путу и нада се да ће и даље на сва одредишта стизати на време.

Помоћ грађана

Директор Болнице у Зворнику Иван Поповић испричао је да су запослени у борби против Covid-19 преживели све и свашта.

- Возили су зараженог пацијента у Бањалуку и провели читав дан на путу. Када их је глад савладала нису знали шта да раде стали су пред пекару и упалили ротацију јер нису смели изаћи, сви су били у заштитним оделима. Из пекаре је истрчала радница да види шта се дешава, а када су рекли да су гладни, донели су им пуну кесу пецива и пожелели срећу у овој борби - испричао је Поповић.

ХОЛИВУДСКИ БЕГ ИЗ КАРАНТИНА: Криминалци од чаршафа направили уже, па побегли кроз прозор, један ИМА КОРОНУ