ЈУРИШ КА БЕОГРАДУ СЕ НАСТАВЉА: Број досељених рапидно расте, а ево колико их је било прошле године
Српска престоница забележила позитиван миграциони салдо
У Србији је током 2020. године 109.747 људи променило пребивалиште односно трајно се преселило из једног у друго место. Просечна старост људи који су променили пребивалиште је 34,7 година.
ЗАНИМАЈУ ВАС ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ? Сада можете трговати ценом њихових акција!
ГОРИ МОТОР У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Ватра захватила и једну страну улице, очевици притрчали у помоћ
ФИЛМСКИ ОБРАЧУН НА АДИ: Девојка приметила да је ЏЕПАРЕ, а због њене реакције пролазници аплаудирали
Са становишта економске активности, 60 одсто миграната су издржавана лица, 32 одсто су активна лица, док је удео лица са личним приходом осам одсто, објавио је Републички завод за статистику.
За мушкарце који су променили пребивалиште је старосни просек 35,2 године, а за жене 34,4 године.
Највише особа се селило из једне у другу општину или град унутар исте области (37,2 одсто), а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине или града (25,7 одсто).
Посматрано по регионима, Београдски регион и Регион Војводине су у 2020. години имали позитиван миграциони салдо. Највећи број миграторних кретања остварен је на територији Београдске области и то 43.428 (39,6 одсто) досељених лица и 38.562 (35,1 одсто) одсељена лица.
Београдска, Јужнобачка, Севернобачка, Нишавска и Јужнобанатска област су оствариле позитиван миграциони салдо. У Сремској области број досељених лица је исти као и број одсељених (миграциони салдо износи 0), док је у осталим областима миграциони салдо негативан.
У периоду 2016-2020. године једино је Београдски регион континуирано имао позитиван миграциони салдо, који је на годишњем нивоу износио просецно око 6.500 људи.
Регион Војводине у последњих пет година бележи негативну вредност миграционог салда само у 2016. години. Највећа позитивна вредност миграционог салда забележена је 2020. године и износи 937.
Регион Шумадије и Западне Србије у периоду од 2016. до 2020. године константно је имао већи број одсељених у односу на досељена лица. Миграциони салдо је негативан и просечно годишње износи око -3.900.
Регион Јужне и Истоцне Србије у периоду од 2016. до 2020. године такође је имао негативну вредност миграционог салда, која просецно годишње износи око -300.