"Кад сам видео да трчи, дао сам пун гас" Херој Срђан (25) спасио живот девојци која је покушала да се убије: Само сам био на правом месту у право време

Новосадски таксиста Срђан Мандић (25), захваљујући својој интуицији, људскости и племенитости, успео је да спасе живот 29-годишње девојке која је 30. маја покушала да се убије скоком с Варадинског моста

- Било је око два сата по поноћи. Таксирао сам од 17 часова, било је неко затишје и већ сам размишљао да идем кући, кад - седа она. Уплакана, потресена, несрећна... Одмах сам осетио да нешто озбиљно није у реду, али у том тренутку нисам могао ни да сањам да ће, пред мојим очима, покушати да себи одузме живот!

Овако за Курир започиње причу Срђан Мандић (25) из Ужица, који већ четири године живи у Новом Саду где ради као таксиста.

Захваљујући својој интуицији, људскости и племенитости, успео да спасе живот 29-годишње девојке која је 30. маја покушала да се убије скоком с Варадинског моста.

Срђану је тај дан био уобичајен. Извозао је више тура, а онда се паркирао у центру, надајући се да ће неко да се појави.

- И - појавила се она. Села напред и плаче. Изузетно узнемирена. Почела је да прича како јој је тешко, како су је сви издали, како нема где да живи... Распадала се потпуно. Кренуо сам да је возим, нисам укључио ни таксиметар - присећа се Срђан овог крајње неуобичајеног искуства.

Дотакла дно

Покушао је, каже, да је разговором орасположи и да сазна шта се заправо десило, али девојка је само понављала како јој ништа не ваља у животу.

- Стигли смо до адресе коју је рекла, али је она била и даље јако узнемирена и мени само кроз главу прође: "А шта ако је неко бије тамо?" Не знам каква је њена животна ситуација и шта јој се дешава, видим само да је дотакла дно, нешто ми није дало да је оставим саму, па сам јој рекао: "Ако желиш, можемо да се провозамо још који круг, да се смириш." Она се ту предомисли, врати се у кола и каже ми да је возим на кеј код Варадинског моста - прича.

То му је већ било сумњиво. У својој пракси видео је, каже, девојке које плачу јер су раскинуле с момцима, видео је људе који се распадају, јер су изгубили блиске чланове породице, али ово је било другачије.

- Приближавамо се мосту. Питам је где тачно да станем. Каже: "Вози право на мост." "Шта ћеш на мосту?", питам у шоку, а она онда само рече: "Стани ипак на скретању."

- Покуша да плати, али је Срђан то одбио. Није се померао - само је гледао куда ће да крене - хоће ли скренути десно или наставити на мост. Она је прво кренула мирно да корача. Прешла је један пешачки, прешла острво, а онда, изненада, преко другог пешачког је - кренула да трчи. Кад сам видео да трчи, дао сам пун гас, стао сам на можда неких пет метара испред ње и излетео из кола. Она се само бацила на ограду напред и одгурнула рукама. Ухватио сам је, малтене, у полускоку - каже овај племенити и добродушни таксиста Црвеног таксија.

Драма на мосту

Све време је био између ње и ограде. Држао је за руку, није хтео да је пусти.

- Покушала је још једном да ме одгурне, али сам рекао: "Нећеш ти никуд." Спустио сам је на земљу и задржао док нису наишли пролазници. Викнуо сам да зову полицију. Дошли су за десетак минута и одвели је у болницу - присећа се Срђан.

Тек касније га је, каже, стигао стрес. Осећао се, каже, као да је замало он скочио.

- Највећи шок од свега ми је био тај што се она није премишљала. Неки људи стоје и по три сата над литицом, а код ње то није био случај. Била је одлучна у томе да све оконча брзо, а нови шок уследио је када сам схватио где смо се налазили. Испод нас је било суво камење. Висина од око 10 метара. Она није ни дошла до воде, па да помислиш да можда може и да преживи. На месту где је била, да је скочила, не би имала никакве шансе! - каже Срђан, који не верује у судбину.

- Само сам био на правом месту у право време - каже овај таксиста чији је поступак подсетник и за све нас да и обични људи могу бити јунаци - само ако имају срце које види туђу патњу и ако имају руку спремну да помогне.

Извор: Србија Данас/Курир