КАДА ЋЕ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ У СРБИЈИ БИТИ РЕШЕН? Неколико МИЛИЈАРДИ евра нас дели до ЗДРАВИЈЕГ ЖИВОТА!

загађење / Извор: Профимедиа/илустрација

Отпадне воде и квалитет река, недовољан број санитарних депонија и мале рециклаже отпада, индустријско загађење...само су неки од проблема са којима се наша земља сусрела.

Загађење ваздуха услед коришћења фосилних горива, проблеми са отпадним водама и квалитетом река, мали број санитарних депонија, недовољна рециклажа отпада, индустријско загађење, опасни отпад расут на стотинама локација у земљи и бука - то су највећи еколошки проблеми у Србији.

Све њих обрађује преговарачка позиција 27 коју је Србија пре неколико дана поднела Европској комисији.

Магла, па онда ПОНОВО КИША! У овим МЕСТИМА ПАДАЋЕ И СНЕГ, а погледајте прогнозу ДО 4. ФЕБРУАРА!

Љиљана из Кине послала ПИСМО СВИМ СРБИМА! Њене речи доносе ИСТИНУ О СМРТОНОСНОМ ВИРУСУ из Кине! (ФОТО)

ЈАПАНЦИ ОДУШЕВИЛИ СРБИЈУ! Певају ЧУВЕНУ СРПСКУ ПЕСМУ без ГРЕШКЕ, на репертоару и "МАКЕДОНСКО ДЕВОЈЧЕ"

Енормно загађење ваздуха ове зиме у појединим градовима у нашој земљи отвара питања када ће еколошки проблеми бити решени и колико ће нас то коштати?

Прво, шта тачно значи то што смо поднели преговарачку позицију?

- Преговарачка позиција подразумева анализу стања у смислу обавеза према ЕУ. Када стигне у Брисел, биће прихваћена на међувладиној конференцији, а потом ће свих 27 земаља ЕУ разматрати нашу позицију и тек након тога можемо да очекујемо отварање преговора - објашњава за медије Иван Карић, државни секретар у Министарству заштите животне средине.

Издувни гасови / Извор: Профимедиа/илустрација

Израда позиције трајала је скоро три године, уз учешће 30 институција, због чега представља најкомплекснији документ од преко 1.600 страница, а главне захтеве наведене у документацији истакао је Карић:

- Ми смо идентификовали све еколошке проблеме у Србији. Њихов број, нажалост, није мали. Након деценија небриге о животној средини и дуготрајне транзиције, суочавамо се са проблемима у готово свим областима. Највећи проблем, али и последице које изазива по здравље становништва, јесте загађење ваздуха услед коришћења фосилних горива. Затим, проблеми са отпадним водама и квалитетом река, недовољан број санитарних депонија и мала рециклаже отпада, па индустријско загађење, опасан отпад који је расут на стотинама локација у земљи, заштита природе и бука - каже Карић.

Он апострофира и недовољно развијену еколошку свест, али и климатске промене и гасове са ефектом стаклене баште, који проузрокују суше, пожаре, поплаве и клизишта.

- Посебна два "еколошка проблема" јесу успостављање система финансирања животне средине кроз наменски зелени фонд и принцип "загађивач плаћа" и подизање стручних и људских капацитета еколошке управе на локалном, покрајинском и националном нивоу - каже Карић.

Наташа Вучковић, извршна директорка Фондације центар за демократију, каже да је највећи проблем загађење ваздуха.

- Међу конкретним проблемима видим питање загађености ваздуха, ту су термоелектране, локална ложишта... Проблем је и одлагање отпада, па квалитет и контрола пијаће воде, чишћење одводних канала, неконтролисано одливање опасних материја у канале, потоке и реке... Суочени смо и са проблемом деривационих малих хидроелектрана које уништавају животну средину - каже Вучковић.

Иван Карић каже да је питање када ћемо имати здрав ваздух и чисту воду значајније од тога да ли ћемо и када у ЕУ.

- Ми смо идентификовали 19 прописа ЕУ за које је потребно да тражимо прелазни период због високих трошкова спровођења и како би наша индустрија имала времена да изврши еколошку транзицију, а да уз бригу о животној средини, постане конкурентнија на тржиштима ЕУ - каже Карић.

Пластичне флаше у Јужној Морави / Извор: Профимедиа

Он наглашава да су рокови везани за поглавља рестриктивни, те је оквир између пет и 20 година. Дакле, најкасније 2040. године екологија у Србији мораће да буде у складу са европским захтевима. Једно од главних питања је колико ће то све да кошта јер поглавље 27 важи за једно од најскупљих.

- Улагања у сектор вода и сектор отпада су најзахтевнија и најскупља. Она могу достићи око 7,5 милијарди евра. Предвиђено је да се такве инвестиције финансирају из фондова ЕУ (64%), државног буџета (18%) и локалних буџета (4%), као и фондова и зајмова (14%). Плус, укупан износ инвестиција потребан за постизање потпуне усклађености са Директивом о индустријским емисијама је око 1,3 милијарде евра - закључује Иван Карић, државни секретар Министарства заштите животне средине. Он каже да је планирано 350 постројења само за прочишћаваје отпадних вода.

Наташа Вучковић каже да, када се говори о трошковима, треба мерити и штету нанету животној средини и трошкове које та штета проузрокује, лечења, ревитализација земљишта...

- Значајан трошак за примену мера у заштити животне средине треба да сноси приватни сектор. Поставља се питање како ће се понашати велики инвеститори који су можда помислили да је Србија земља са ниским стандардима заштите па да је самим тим и профит већи. Држава ће морати и њих да примора да поштују регулативе - сматра Вучковић.

Здравија привреда до 2030. године

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је за медије да је циљ Србије да кроз преговоре обезбеди прелазни период како би се инфраструктура и постројења у Србији прилагодили ЕУ стандардима.

- Верујем да ће, имајући у виду нови "Зелени договор" чланица ЕУ, бити препозната важност да и земље кандидати за чланство буду укључене. У правом тренутку смо послали преговарачку позицију јер ће "Зелени договор" за Западни Балкан бити тема и ове године, кроз који ће се дефинисати бројни регионални пројекти из области заштите животне средине, а у циљу достизања климатски неутралне привреде до 2030. године - сматра министарка.

Србија треба да зна за овог директора! Из милоште га зову УЧО, а оно што чини за децу је за ПРИМЕР!