КАКАВ ЈЕ ЗАПРАВО КАО ЧОВЕК БИО ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ? Волео је да прича вицеве, никада се није плашио болести!
Тома Фила, патријархов саветник, и др Радисав Шћепановић, његов лични лекар, обојица блиски пријатељи почившег поглавара СПЦ, открили су и ону другу, мање познату страну личности великог Иринеја
Тома Фила, један од најближих сарадника и лични пријатељ патријарха Иринеја, није могао а да не заплаче док је за Курир покушавао да у неколико реченица исприча какав је, заправо, као човек био покојни поглавар СПЦ и открије нам оно што је мало ко знао.
БЕСАНА НОЋ У БЕОГРАДСКОЈ АРЕНИ! Епидемиолошка ситуација пред пуцањем: Читаве породице са обостраним упалама плућа
"ВАКЦИНЕ МОРАЈУ ДА БУДУ ПРОВЕРЕНЕ" Није битно да ли долази са Истока или Запада!
"СИТУАЦИЈА У СРБИЈИ ЈЕ КРАЈЊЕ ОЗБИЉНА" Срђа Јанковић открио када ће доћи моменат за прелазак на онлајн наставу
Фила нам је, успут бришући сузе, испричао да је патријарх био изразито духовит, да није пропуштао прилику да исприча покоји виц, онако људски се нашали.
Неустрашив
- Истина, био је веома духовит, волео је да прича вицеве. Рецимо, донесем му на поклон ракију, а он одмах добаци пред његовима: „Сад ћу ово да сакријем да ми ови моји опет не попију.“ Увек је испред нас била флаша ракије. Ја попијем, богами, много више, а он тако, по пола чашице. А највише је волео црно вино и омиљено му је било „три ораха“, то је вино професора Шћепановића (Радисав, државни секретар у Министарству здравља, прим. аут.), који му је био и лични лекар - каже нам Фила. Додаје да ни тренутка није оклевао да се јуче упути у Храм Светог Саве, да испрати на вечни пут свог пријатеља.
- Ишао сам, па шта год да ми се деси! Имам 80 година, наравно да није наивно, да је било много људи, али имам толико поштовање према њему. Није се ни патријарх плашио да држи опело Амфилохију, држао је службе до последњег часа. Такав је он био, заиста - храбар и неустрашив - казао нам је Фила, који је открио и да му је патријарх Иринеј био редован гост у кући на слави Свети Никола. - Дође код нас око пет по подне, а остане до увече до 11. А то нам време пролети, јер с њим има о много чему да се прича - каже Фила.
Додаје и да су се неколико пута, док је био добро, чули телефоном кад је патријарх био у болници.
- Никад се није плашио болести нити ми је рекао да нешто лоше слути. Ма не! Био је храбар и мислио је да ће изаћи и опоравити се - испричао је Фила. А професор др Шћепановић, лични патријархов лекар, потврђује нам Филине речи.
Благ карактер
- Покушао сам да утичем на њега да максимално, због те опасности, покуша да сведе своје активности на минимум, да буде безбедно. Али... То је карактер благ. Покаже он разумевање за то, за те моје речи, а онда не може да остави људе који дођу за благослов. Био је драг човек. Имао сам ту привилегију да као лекар могу на неки начин да с њим разговарам на основу искрености, поверења. Причали смо као пријатељи, иако је практично могао да ми буде отац - прича нам др Шћепановић, који се и сам једва извукао из канџи коронавируса, због чега је био и на респиратору.
- Ја кад сам био у најгорој ситуацији, са сигурношћу ми је рекао: "Рашо, биће то добро" - каже нам др Шћепановић и додаје:
- Кад је ишао у манастир Тумане, често је свраћао код нас, тамо у Великом Градишту, на Сребрном језеру. Породично смо седели на ручку. У време поста волео је да једе хоботнице и гамборе, био је одушевљен како то моја супруга спрема - рекао је. На наше чуђење откуд да патријарх такве морске плодове једе, Шћепановић објашњава да је то део светогорске кухиње те да није ништа необично.
- А кад није пост, увек је волео да поједе супу или чорбу. Иако, као и сви монаси, није јео пуно, парче печења је волео да поједе. И сарму, наравно.
Традиција Кафа и ракија
Шћепановић нам прича и како су изгледали њихови сусрети. - Ујутру кад ја одем код њега, процедура је била кафа и ракијица, мале чаше. Умерен је био у свему - и у храни и у јелу. А из милоште смо га звали "деда".