КАКО ЈЕ ПОЧЕО ДА СЕ ОБЕЛЕЖАВА 1. МАЈ? Ко је започео борбу за права радника?
На Првом конгресу Друге интернационале 1889, установљено је обележавање Првог маја.
Данас се широм света обележава Први мај, односно Међународни празник рада.
Ово је један од најраспрострањенијих празника на свету, а обележава се у знак сећања на велике демонстрације из маја 1886. године, кад су радници у Чикагу ступили у штрајк, захтевајући осмочасовно радно време.
Све указује на магијски ритуал! Пецароши покрај Саве угледали необичну појаву: Бачена икона у реци узнемирила грађане
Заразио се седам недеља пошто је примио другу дозу: Како је Београђанина цепиво спасило од тежих симптома короне
МОЖЕМО ДА ОДАХНЕМО! Метеоролог Тодоровић најавио ЛЕПО ВРЕМЕ за Први мај - праве летње температуре!
Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 сати и живот на ивици беде били су повод за низ штрајкова у којима су захтевани услови рада и живота достојни човека.
Како је све почело?
Амерички синдикати започели су 1886. масовне штрајкове под паролом „три осмице". Тражили су да сваког дана људи осам сати раде, осам сати одмарају и имају осам сати за културно уздизање.
Највећи штрајк организован је у Чикагу 1. маја 1886 - окупило се више од четрдесет хиљада радника који су у фабрикама обављали тешке физичке послове без радног времена и дана за одмор.
У то време, Чикаго је био срце америчке индустрије, и центар синдикалног организовања. Следећих дана, протестима се придружују десетине хиљада незадовољних радника.
Пословни и политички кругови нису благонаклоно гледали на то. Напротив.
Иако су најављене као мирне шетње којима је присуствовао чак и тадашњи градоначелник Чикага, атмосфера се закувала.
Када се испред једне фабрике полиција умешала сукобе између синдикалаца и штрајкбрекхера, једна особа је погинула, а више њих је рањено.
Огорчени полицијском бруталношћу, радници, левичари, али и анархисти су следећег дана, 4. маја, организовали демонстрације на чикашком тргу Хејмаркет. Особа чији идентитет није утврђен бацила је тада бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца.
Настрадали су и демонстранти - у експлозији је погинуло најмање четворо, а повређено је више од 30 штрајкача.
Због тог догађаја, који се назива и Хејмаркет масакр - осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена.
Касније је, наводи Британика, доказано да нису имали поштено суђење - поједини докази су фабриковани, порота је била на страни тужилаштва, а и судија је био пристрасан.
У сећање на те догађаје, три године касније, на Првом конгресу Друге интернационале 1889, установљено је обележавање Првог маја.
Сукоби са чикашког трга послужили су као инспирација за многе левичаре у будућности.
Ипак, иако се све ово догодило у Америци - Сједињене Америчке Државе никад нису прихватиле овај датум за дан рада - у овој земљи се тај празник обележава првог понедељка у септембру.
С друге стране, већ деценијама Празник рада се прославља у социјалистичким земљама попут Кубе и Русије, посебно у периоду после Октобарске револуције 1917. и током хладноратовских подела.