ЗА РАДНИЧКА ПРАВА СТРАДАЛО ЈЕ ШЕСТ ЉУДИ! Ево зашто је Први мај толико значајан и кад је почео да се прославља у Србији

Обустава рада аустралијских каменорезаца и масовни протести у Чикагу

Током 19. века, услед прве индустријске револуције и индустријализације, радници широм света радили су смене и по 12, а понекад чак и до 18 сати. Упркос технолошком напретку који је требало да служи отварању нових прилика и свеопштем побољшању услова живота, све се ипак сводила на експлоатацију радне снаге и појединаца.

Услед тога, оформљени су многи раднички покрети и уније синдиката, решени да се боре за права радника. Један од првих значајних потеза у том смеру одиграо се у Аустралији, када су каменоресци обуставили посао на један дан, што је од тада постала годишња традиција. Међутим, место из кога је све постало много озбиљније су Сједињене Америчке Државе, конкретно Чикаго.

Борба потлачених радника за три осмице

Сједињене Америчке Државе имале су најбрже растућу индустрију у том тренутку и радници су очекивали да се успостави осмочасовни радни дан. Они су решили да у то име организују протестне маршеве у неколико градова, а највише људи изашло је 1. маја 1886. године на улице Чикага – процене су да је било од 40 до 80 хиљада душа. Њихови захтеви сводили су се на три осмице – 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања.

На демонстранте је послата велика полицијска снага и убијено је шест демонстраната, а повређено њих педесетак. Услед тога, пар дана касније настављени су протести у знак солидарности са овим радницима. Неидентификована особа је 4. маја исте године бацила бомбу на полицију која је покушавала да разбије протест на Хејмаркету, на шта је полиција одговорила пуцањем у масу. Том приликом погинуло је барем седам полицајаца и тридесет осам цивила, а повређено је још шездесет полицајаца и сто петнаест цивила.

Улога Октобарске револуције у успостављању државног празника

На годишњицу ових протеста, 1. маја 1890. године, у Паризу је организован први велики међународни штрајк, који је означио почетак обележавања овог дана као Међународног празника рада и борбе за социјална и радничка права. Тада су и многе друге земље почеле да одржавају протесте, од којих треба истаћи Русију, у којој су се протести одржавали илегално до Фебруарске револуције 1917. године, на коју се у октобру исте године надовезала Бољшевичка револуција. Након ње, ово је тамо постао државни празник, који се наставио и током периода СССР-а када је, као и у другим једнопартијским системима, све обележавано великом прославом и војном парадом како би се показала сва државна моћ и сила, а што је кулминацију имало у виду највеће прославе на Црвеном тргу.

Зашто Американци празник рада славе у септембру?

Упркос томе што је све започело тамо, у Сједињеним Америчким Државама празник рада не обележава се првог маја, већ првог понедељка у септембру. То се још више утврдило када су Совјетски Савез и друге једнопартијске и комунистичке земље обележавале празник у мају. Постојало је неколико каснијих покушаја да се овај празник и код њих помери на мај, како би се ускладили са другим међународним обележавањима, али за сада су безуспешни.

Када је први мај почео да се обележава у Србији?

Осим света, први мај је веома важан и у Србији и ни наша земља није пуно каснила са почетком његовог обележавања. Све је започето иницијативом изнетом на Другом конгресу Радничке интернационале 1890. године, а три године касније овај празник обележен је својеврсним протестним скуповима у Београду. Прва сеоска прослава празника одржана је две године касније у селу Дубона, крај Младеновца.

Када причамо о нешто масовнијим прославама и догађајима, то је почело 1905. године, када је на улице Београда изашло више од шест хиљада људи, што је постала традиција. Сваке године, на улицама је било све више људи, уз изузетак ратних година. Било је и забрана оваквих окупљања, али упркос томе, радници су симболично обустављали рад сваке године како би указивали на значај својих права.

Након завршетка Другог светског рата, народ више није протестовао, већ је 1947. године прослављено ослобођење и крај разарања. Ослобођена престоница Београд тако је постала место велике параде и одушка након ратних година. Треба напоменути да је непосредно по завршетку рата, 1945. године, Јосип Броз Тито прогласио Први мај државним празником и нерадним даном. Од тог тренутка, од постаје симбол пролетаријата, а касније и комунизма.

Ђурђевдански уранак као инспирација за обичај

Уместо протеста, у наредне три деценије овај празник све више се повезује са културним манифестацијама, дефилеима и свеукупно као дан за истицање солидарности и духа заједништва. Нови начин за његово обележавање постаје одлажење у природу и дочекивање зоре, тако да ускоро постаје познат као Првомајски уранак. Тада га карактеришу дружење уз логорску ватру и роштиљ. То је на неки начин постала замена за Ђурђевдански уранак који се обележавао 6. маја. Широм бивше Југославије тако се знало да су првог маја сви у природи, са породицом и пријатељима, и да спремају роштиљ. Ноћење и уранак заменили су одласци колима рано ујутру на место окупљања.

Све то нешто касније се прилично проредило, није било парада, већ су људи користили слободан дан да остану код куће са породицом. Међутим, у последње две деценије обновио се овај тренд, који сада обухвата у неким случајевима ноћни, а у неким јутарњи одлазак у природу и обавезно роштиљање. 1. мај је званични државни празник и нерадни дан, али ипак има и оних који раде и зато се обновио и концепт одржавања протестних шетњи и скретања пажње на људска права.

Извор: Србија Данас/Shoppster