КАКО ПРЕПОЗНАТИ ФАЛСИФИКОВАНУ НОВЧАНИЦУ? Ово су начини, али и смернице шта да радите ако дођете у посед
Директор Одељења за националне центре за борбу против фалсификовања новчаница је објаснио на које све начине можемо да проверимо новац.
Последњих дана појавила се информација о великој количини фалсификата који круже међу грађанима, а новчаница која је најчешће "лажирана" била је она од 1.000 динара.
PlayStation и Xiaomi на поклон - погледај колико је једноставно да их узмеш
СКИЈАЛИШТА У СРБИЈИ ЛЕГЛО ЗАРАЗЕ? Др Стевановић открио због чега број заражених не опада драстично
ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА: За здравље и благостање данас му се помолите овом молитвом
Мирослав Јеремић, директор Одељења за националне центре за борбу против фалсификовања новчаница у Сектору за послове с готовином Народне банке Србије открио је како може да се разликује фалсификат од оригиналне новчанице.
Звук
- Прва ствар на коју треба обратити пажну је квалитет папира. Дакле квалитет новчанице има специфичан звук јер је реч о заштићеном папиру доброг квалитета, док је папир фалсификата комерцијални папир лошијег квалитета и самим тим има и другачији звук - објашњава Јеремић.
Водени жиг
- Постоји више заштита новчаница, од којих је једна и водени жиг који се јасно види када је изложен светлости. Код фалсификата, имитатор покушава да направи водени жив, али не успева, замућен је и није јасан. Често и погреши лик у воденом жигу - казао је Јеремић.
Грб Народне банке
Он је објаснио да разлика постоји и у грбу Народне банке Србије који код оригинала мења боју у зависности од тога из ког угла се посматра, док код фалсификата то није случај.
Дубока штампа
Од многобројних заштита, истакао је и "дубоку штампу" коју сваки грађанин сам може да провери.
- Дубоку штампу проверавате тако што јагодицама прстију прелазите преко главног мотива на новчаници - ако је храпава оригинална је, ако није фалсификат је - објаснио је он.
Шта радити ако сумњате да је у вашим рукама фалсификат?
- Ако грађанин дође у посед лажних новчаница, требало би да оде у најближу полицијску станицу или банку. Та новчаница иде на експертизу у НБС како би се утврдило да ли је исправна или не. Ако је фалсификат нема надокнаде, ако није онда се новчаница враћа подносиоцу. У оба случаја, лице добија извештај са експертизе па и само може да се увери да ли је у питању оригинал или фалсификат - закључио је он.
По његовим речима, у току прошле године откривено је чак 2.110 динарских фалсификата од којих су најчешћи били у апоенима од 1.000 динара, затим 2.000 и 500.
Када је реч о страним валутама, 100 и 50 евра су најчешће фалсификоване новчанице у овој валути и у току прошле године у Србији их је установљено 890, као и 46 комада фалсификата од 100 долара.
Приликом хапшења једне криминалне групе, полиција је открича чак 20.564 комада новчаница у апоенима од 100 долара али оне нису ушле у укупну рачуницу с обзиром на то да нису дошле до грађана.