"НАЈБОЉА ПРЕВЕНТИВА ЈЕ ИЗАЋИ НА УЛИЦУ" Ову су највеће заблуде о земљотресима, преживећете ако се држите ОВИХ упутстава

Највећа грешка коју можемо да направимо када се дешава земљотрес јесте да се крећемо у простору који није безбедан, каже професор Рударско-геолошког факултета Драган Миловановић. Са друге стране, ако смо напољу, треба да се потрудимо да будемо на што већој чистини.

Професор Миловановић објашњава да најпе треба да се потрудимо да останемо колико-толико прибрани, а да уколико смо у затвореном простору никако не будемо у ходнику, не улазимо у лифт...

- Не треба да цичимо, вриштимо... Треба да пратимо ситуацију и да што више останемо прибрани, колико је то могуће. Лако је то причати али када дође у такву, опасну ситуацију, онда човек потпуно другачије реагује - прича проф. Миловановић:

- Никако не треба излазити у ходник, или улазити у лифт. Док је још у току земљотрес, не треба да се крећемо у простору који није безбедан. Другим речима, не треба да се крећемо у простору у којем може било шта да нас угрози - зид, неки ормар... А када смо напољу, треба да будемо на што већој чистини.

Од земљотреса прошле недеље у Румунији и Србија се тресла. Професор је објаснио да се без обзира на то наша земља налази у осињој зони, када је реч о земљотресима, да самим тим ми баш и нисмо заштићени, али да нам се не може десити земљотрес јачи од 6 степена по Рихетру.

На питање, који је део наше земље најугроженији, проф. Миловановић је објаснио да је то зона од Грчке до Италије, на чијој линији је и Србија, односно Копаоник, Краљево, Мионица али и Београд.

- То је зона која иде из Грчке, па онда Скопље, затим Копаоник, па Краљево, ту је и Мионица, мало и Београд, затим скреће мало лево па иде ка Бањалуци, онда до Загреба, па до Италије. Ту се завршава та чувена зона. Ми не знамо положај тих плоча. Ту има између мањих плоча, мањих кретања, и они се међусобно ротирају, подвлаче, завлаче, али ми још не знамо довољно да би конкретније могли да предвидемо место где се тај процес дешава - објашњава професор Миловановић на питање која су најугроженија подручја код нас.

Он је у петак објаснио да је добро то што се још тресе Румунија, јер то значи да се накупљена сеизмичка енергија ослобађа, а што значи да захваљујући томе неће доћи до јачег удара.

Иначе, на сајту МУП-а Србије стоје детаљна упутства како се треба понашати у оваквим ситуацијама.

Подсећају да земљотрес или потрес настаје услед померања тектонских плоча, кретања Земљине коре или појаве удара. Последица тога је подрхтавање тла због ослобађања велике енергије. Јачина потреса зависи од више чинилаца. Насупрот распрострањеном уверењу да су то ретке појаве, земљотреси се дешавају врло често. На срећу, највећи број је слабијег интензитета који не изазива оштећења. Земљотрес се не може предвидети, али можемо научити како да се заштитимо.

Шта чинити за време земљотреса?

- Останите мирни и присебни и не дозволите да вас обузме паника. Будите свесни да су неки земљотреси само почетни потреси и да убрзо може уследити следећи, јачи потрес - наводи се на сајту МУП-а з Сектора за ванредне ситуације и истичу 3 златна правила:

Не паничите.

Не покушавајте да бежите.

Спустите се на под, склупчајте се и заштитите главу.

Упутства за време земљотреса уколико сте унутар куће

Нађите заклон на безбедним местима у кући као што су: довратници, носећи зидови, место испод стола, чврстог намештаја и останите тамо док траје потрес, или покријте своје лице и главу рукама и склоните се у угао унутрашњих зидова посторије. Потребно је удаљити се од стакла, прозора, спољних зидова и врата, и било чега што може да падне, попут лустера или полица.

Уколико сте у кревету, спустите се поред кревета и заштитите главу.

Останите у кући док потрес не престане и не буде безбедно да изађете.

- Истраживања су показала да највише повреда настаје кад људи покушавају да изађу из зграде за време потреса - напомиње се.

Из приземне зграде или са првог спрата можете изаћи на отворен простор, али водите рачуна да будете на безбедној удаљености од зграда. Све док земотрес траје, избегавајте степеништа и лифтове. Не користите лифт. Не излазите на терасу или балкон. Не држите полице изнад кревета.

Уколико сте у близини високе зграде или унутар ње, склоните се од стакла и спољних зидова. Уколико сте у јавном објекту (школа, предузеће, тржном центру, центру за рекреацију или продавници) останите мирни и избегавајте панику. Држите се даље од масе људи која се у паници креће ка излазима.

Будите свесни да може доћи до нестанка струје, и да се аларми (протипожарни и други) могу укључити. Увек имајте припремљену батеријску лампу и транзиторски пријемник са резервним батеријама.

Одмах искључите све изворе електричне енергије, гаса и воде. Уколико сте користили било који извор топлоте, искључите га када се потрес смири. Уколико дође до појаве пожара, покушајте да га угасите и обавестите локалну ватрогасно-спасилачку јединицу.

Уколико је потребно и уколико сте у могућности придружите се тимовима за спасавање из рушевина и укључите се у потрагу и пружање помоћи настрадалима под рушевинама срушених објеката.

Упутства за понашање током земљотреса уколико сте на отвореном

Склоните се од уличне расвете, електричних каблова и зграда, највећа опасност је у близини грађевина, на излазима и уз спољне зидове. Уколико сте на улици, водите рачуна о објектима који могу пасти на вас, као што су димњаци, црепови са крова, сломљено прозорско стакло и слично.

Заштитите главу рукама или ташном.

Упутства за понашање током земљотреса уколико сте у возилу у покрету

Зауставите се уколико вам безбедност у саобраћају дозвољава. Избегавајте заустављање у близини зграда, дрвећа, надвожњака или електричних каблова. Наставите опрезно када потрес престане, а избегавајте путеве, мостове или рампе који су можда оштећени у потресу.

Упутства за понашање уколико се нађете под рушевинама

Не палите шибицу. Не крећите се. Прекријте уста марамицом или тканином. Ударајте о цев или зид како би спасилачки тимови могли да вас пронађу. Уколико имате пиштаљку искористите је. Вичите само уколико је то последња опција, јер викање може изазвати удисање опасно велике количине прашине.

Упутства за понашање после првог удара земљотреса

Будите спремни за додатне потресе. Ако је објекат оштећен, због могућности настанка јачег земљотреса, напустите га смирено, без панике и по реду – мајке са децом, стари, болесни, особе са инвалидитетом...

Уколико се налазите у оштећеном објекту и осећате мирис гаса или видите покидане каблове, не палите свеће, шибице због опасности од пожара и експлозија. Проверите да ли је неко повређен. Не померајте озбиљно повређене особе. Пратите упутства надлежних органа.

Телефон користите само у случају нужде како се телефонске линије не би оптеретиле. Не користите аутомобиле како не бисте ометали спасилачке екипе у обављању својих функција. Избегавајте улазак у кућу, поготово уколико постоје оштећења, осетите мирис гаса или видите оштећене каблове.

Интензитет земљотреса, иначе, одражава рушилачки ефекат земљотреса на површини терена. Изражава се различитим скалама, најчешће Меркалијевом скалом од 12 степени. Магнитуда земљотреса, с друге стране, представља јединицу мере количине ослобођене енергије у хипоцентру, у жаришту земљотреса. Изражава се Рихтеровом скалом која нема горњу границу, али како до данас није забележен земљотрес јачине 10, обично се представља до 9 јединица.

Израчунање где је епицентар

Где се догодио земљотрес, свако од нас сам, ако се нађе релативно близу епицентра, може грубо да одреди на којем је растојању од места главног удара. У тренутку првог удара који сте осетили, почните да одбројавате секунде до најјачег удара, па тај број секунди помножите са осам и добићете растојање до епицентра. Дакле, у случају пет одбројаних секунди између првог и најјачег удара, земљотрес је имао епицентар на око 40 километара од места где се ви налазите.