ВЕРНИЦИ ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Ускрс или Васкрс? Многи нису свесни да ПРАВЕ ГРЕШКУ, а овако се ИСПРАВНО ЗОВЕ!
Како се приближава највећи хришћански празник изнова се покреће тема: Шта је исправно рећи Васкрс или Ускрс? Неки сматрају да је прави српски израз "Васкрс", док је "Ускрс" хрватизам који никако не смемо да користимо.
Међутим, ситуација се додатно компликује када је у питању честитање празника. Тако и они који су годинама користили један израз сада су дошли у недоумицу како је испавно честитати: "Христос воскресе", "Христос ускрсе", "Христос васкресе", "Христос васкрс" или треба користити нешто потпуно другачије.
Са лингвистичке тачке гледишта, исправна су сва три облика. "Васкрс" је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине 18. века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.
Када је у питању "Воскресеније" реч је о рускословенском облику и старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик, Срби су средином 18. века заменили руским црквеним језиком.
У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са “о” у првом слогу, па се тако каже Воскресеније, воскреснути, воскресе. Како Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник у оптицају је остало и "Васкрс" и "Воскрсеније".
Поред ова два израза правилно је користити и "Ускрс". Реч "Ускрс" припада српском народном језику. Реч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.
- Ова реч је, као и многе друге у нашем језику, приликом последње велике реформе језика добила свој упрошћени облик у народном, тј. говорном језику. Међутим, због значаја овог Празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ва-скрс, као и у изведеницама ва-скрсење, ва-скрсао. У црквеном календару пише васкрсење Господа Исуса Христа, Васкрс - објашњава Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Он је даодао и да је овај облик ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском, во-скресеније.
- Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ва-знесење, ва-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс - рекао је Недић.
На основу свега наведеног, нема говора да је одређена реч више или мање српска. Можете користити сва три облика и никако нећете погрешити.
Извор: Србија Данас/Историјски забавник