СТРАХ, НЕИЗВЕСНОСТ, ПАНИКА! Потресна исповест мајке чије је дете било најмлађи ковид пацијент у "Мишовићу"
Мали херој изборио се са опаким вирусом
Све речи овог света нису довољне да опишу страх који осећа мајка када јој је дете болесно. Ако се ради о тешком обољењу пред којим дрхти цео свет, за које се тражи решење ког никако нема, а где је борба непредвидива, тај страх је обузимајући, страшан, паралишући.
"ОВО САДА НИЈЕ ТАЛАС, ОВО ЈЕ ЦУНАМИ" Драматична порука др Удовичића: Сви ћемо се једном заразити, или вакцинисати
"РАЗЛИКУЈЕМО ПАЦИЈЕНТЕ УМРЛЕ ОД КОВИДА И УМРЛЕ СА КОВИДОМ" Др Стевановић о језивим сценама из ковид болница широм Србије
СРПСКИ ГРАД ЗАВИЈЕН У ЦРНО: У дану преминуло седам особа од короне, хоспитализовано дете
Управо кроз такав страх прошла је Ана Ђурић, млада мама која се заједно са својом бебом данима борила против короне, прво код куће, а онда и у болници КБЦ "Др Драгиша Мишовић".
- Када се разболео, нисмо одмах знали да је у питању корона, јер је он од симптома имао само температуру. Сви су говорили да је то нормално у том периоду, да се можда прехладио, те да само скидамо температуру и да сиса. Тако смо и урадили, док он сам није дао знак за узбуну - почиње своју исповест - прича Ана, пише "Ало".
Мали херој очигледно није хтео да дозволи корони да га савлада, па је на свој начин алармирао околину.
- Схватили смо да нешто озбиљније није у реду када смо приметили да одбија да сиса целог једног дана. Био је то његов прави мали штрајк глађу док му се не помогне. Извадили смо крв и резултати су показивали јаку упалу. Био је сасвим мали, месец и по дана, а вирус га је целог ломио - прича ова мама.
Страх, неизвесности блага паника. Шта се дешава са тако малом бебом - било је само прво у низу питања која су кренула да се ковитлају у њеној глави.
- С обзиром на то да је био јако мали, а резултати нису били добри, упутили су нас у регионални клиничко-болнички центар, што је за нас Краљево. Тамо су нас тестирали и испоставило се да смо позитивни. У том тренутку није било беба с короном, још увек се мислило да деца не оболевају од тога и ни медицинским радницима није било свеједно када су чули да смо заражени - објашњава саговорница.
Одмах су пребачени у КБЦ "Драгиша Мишовић", јер је таква процедура с бебама.
- Била сам уплашена док нисам видела да иде набоље и да нема ништа на плућима. Само смо чекали да идемо кући. Неколико дана смо били без икакве терапије, а када су стигли контролни ПЦР тестови и били негативни, отпуштени смо прича она и додаје:
- Више бих волела да то нисмо морали да доживимо, али хвала богу, добро се све завршило. Нека наш пример буде порука другима да се чувају. Поготову породиље које су ионако ровите од порођаја и њихове бебе. Иако сада о десет дана у строгим болничким условима прича мирно и хладно, у то време свакако није била таква.
- Сада је он велики и храбар дечак, а ја о томе причам хладно. Тада је све било толико тешко и стресно. Потиснула сам све то, а надам се да је и он - закључује Ана.
Тешке дане маме и бебе кратили су лекари и сестре који су, кажу, према њима били дивни.
- У том тренутку ми смо били сами на целом спрату болнице, а ја сам из собе могла само до купатила да одем. Да би нас охрабрила, учитељица из болнице нам је чак написала песму. То се не заборавља - каже Ана.
За особље и третман у КБЦ "Др Драгиша Мишовиц" Ана има само речи хвале.
- Професионалност је на нивоу у "Мишовићу". Пошто дојим, добијала сам додатни оброк. С обзиром на то да нико није могао да нам дође у посету; сестре су ми све што би ми неко донео доносиле у собу, и то у било које доба дана. Сви који су се дуже задржавали код нас били су у скафандерима, ретко када се дешавало да нас са мање опреме с врата нешто питају - каже Ана.