БЕОГРАД ДАНАС: КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА Повезивање историјске дубине и савремене културе у Београду
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Кнез Михаилова улица је значајна пешачка зона, трговачки центар и заштићено културно наслеђе у Београду. Ова улица је богата историјом и репрезентативним грађевинама. Постоји веровање да је ова област била централна у античком насељу Сингидунум за време Римљана, док су за време турске владавине на овом подручју постојале улице са џамијама, чесмама и баштама. Средином 19. века, ова област је била башта кнеза Александра Карађорђевића.
БЕОГРАД ДАНАС: Између традиције и иновације, град културе, историје и ноћног живота, који никад не спава
БЕОГРАД НА ВОДИ пројекат који је постао симбол модернизације и развоја Србије
БЕОГРАД ДАНАС: Место где је време престало да тече, где зидови кафана памте приче које су сви други заборавили - Боемска четврт - Скадарлија
1867. године је урбаниста Емилијан Јосимовић израдио регулациони план Београда, према којем је Кнез Михаилова улица добила свој облик. У овој улици су тада грађене куће које су постале дом најутицајнијим и најбогатијим породицама Београда. Године 1870. улица је званично добила име "Улица кнеза Михаила".
Кнез Михаилова улица је сведок континуиране историје Београда. На том подручју постоје трагови античке цивилизације, а током векова су се смењивале различите власти и утицаји. У периоду аустријске владавине су порушене куће и џамије како би се изградиле нове зграде.
Крајем 19. века, након што су Турци напустили Београд, град је почео да се мења према западњачким урбанистичким стандардима. Емилијан Јосимовић је трасирао Кнез Михаилову улицу као скраћену везу између Тврђаве и Вароши, што је означило почетак организованијег урбаног развоја Београда.
Током 20. века су се мењали неки делови улице, али је Кнез Михаилова задржала свој репрезентативни карактер. 1987. године, улица је реконструисана и постала пешачка зона, поплочана гранитом. Током времена, улица се трансформисала из искључиво трговачког места у културно средиште града.
Данас је Кнез Михаилова улица и даље позната по својој историјској вредности, архитектури и културним догађајима, привлачећи како домаће становнике тако и посетиоце.
Кнез Михаилова улица је богата објектима од културне и историјске вредности који чине њен карактеристичан амбијент:
- Хотел "Српска круна": Саграђен 1869. у стилу романтизма, првобитно као најмодернији хотел у Београду. Током времена, у њему су се смењивале различите намене, укључујући смештај Народне библиотеке Србије између 1945. и 1970. године. Данас је Библиотека града Београда смештена у овој згради.
- Кућа Марка Стојановића: Изграђена око 1889. у неоренесансном стилу према пројекту Константина Јовановића. У њој је некада била смештена Академија ликовних уметности, а данас је Галерија Академије.
- Блока грађанских кућа: Формиран крајем 19. века, означава прекид са традиционалном балканском архитектуром. Све три зграде имају специфичну архитектонску обраду која се креће од романтизма ка ренесанси.
- Палата САНУ: Изграђена 1923-1924. у стилу академизма са елементима сецесије. У овој згради се налази Библиотека САНУ, Архив САНУ са богатом грађом о историји Србије, као и Галерија САНУ.
- Зграда Прометне банке: Подигнута 1914. за потребе Прометне банке према пројекту архитекте Данила Владисављевића и инжењера Милоша Савчића.
- Задужбина Николе Спасића: Изграђена 1889. у неоренесансном стилу, као стамбена кућа београдског трговца Николе Спасића.
- Пасаж Николе Спасића: Изграђен 1912. у стилу сецесије.
- Ресторан "Грчка краљица": Саграђен 1835. у стилу академизма.
- Хотел "Русија": Зграда саграђена око 1870. године, а дограђена 1920.
- Руски цар данас кафе и ресторан: Саграђен 1926. у стилу касне сецесије са елементима арт деко-а.
- Зграда Дома штампе у Београду: Кнез Михаилова 6.
- Робна кућа Митић: Прва савремена робна кућа у Београду, између два рата у власништву Владе Митића.
- Остали објекти: Ресторан "Коларац", Тржни центар Рајићева, Музеј Цепитер, Делијска чесма.
- Пирамида испред зграде САНУ: Постављена 1995. године, има четири стране са географским координатама и другим информацијама.
Кнез Михаилова улица је утврђена као културно добро од изузетног значаја 1979. године због својих културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.