Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

СРБИЈА ЗАВИЈЕНА У ЦРНО! Напустила нас је велика књижевница Мирјана Стефановић

10.08.2021. 12:25
Пише:
Србија Данас
sahrana
сахрана / Извор: Профимедиа/илустрација

Основала је и 16 година водила библиотеку Распуст, у којој је објавила преко 50 књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности

Српска књжевница Мирјана Стефановић преминула је у 82. години, саопштено је из Српског књижевног друштва. Стефановић је живела у Нишу, Косанчићу и Новом Саду, а од 1951. и у Београду.

ШТА ЋЕ БИТИ СА ГРАНИЦАМА И СРБИЈОМ? До када наша земља остаје на ЗЕЛЕНОЈ ЛИСТИ - ово су услови које морамо да испунимо

ШТА ЋЕ БИТИ СА ГРАНИЦАМА И СРБИЈОМ? До када наша земља остаје на ЗЕЛЕНОЈ ЛИСТИ - ово су услови које морамо да испунимо

МАЛА МОНИКА ВИДЕЛА МОРЕ ПРВИ ПУТ У ЖИВОТУ: Након трауме и правде која је стигла Малчанског берберина може да одахне (ФОТО)

МАЛА МОНИКА ВИДЕЛА МОРЕ ПРВИ ПУТ У ЖИВОТУ: Након трауме и правде која је стигла Малчанског берберина може да одахне (ФОТО)

"Наша браћа, Срби, одмах су пожурили на прву линију" Грци одушевљени српским ватрогасцима - ко ће сада смети да призна Косово (ФОТО)

"Наша браћа, Срби, одмах су пожурили на прву линију" Грци одушевљени српским ватрогасцима - ко ће сада смети да призна Косово (ФОТО)

Школовала се у НовомСаду, Београду и Делхију (Индија) и била је магистар енглеске књижевности. Године 1966. и 1967. радила је као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до 1991. била је уредница у издавачкој кући "Нолит".

Основала је и 16 година водила библиотеку Распуст, у којој је објавила преко 50 књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности. Учествовала је у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке Занимљива наука. Била је главна уредница едиције "Прва књига Матице српске" (1974-1979) и члан редакције "Летописа Матице Српске" (1982-1983).

Међу њеним најпознатијим делима истичу се збирке "Помрачење", "Искисли човек", "Одломци измишљеног дневника", као и дечије књиге "Влатко Пиџула", "Енца са креденца", "Шта ради ова фота" и "Секино сеоце". Добитница је многих књижевних признања у земљи и региону.