"Ко ће ноћас да вози мој трактор, моје троје деце, жену и паралисану мајку?" (ВИДЕО)
Ноћ, 4. август 1995. године, војници РСК схватају да је све готово
Ноћ, 4. август 1995. године. Врховни савјет одбране Републике Српске Крајине донео је одлуку да се народ евакуише. Крајина пада, народ одлази, доста оружја је већ пребачено у Београд, а војска Републике Српске Крајине у безнађу гледа у своје надређене. Поред генерала Милисава Секулића седе крајишки војници, забринути за судбину Крајине.
Народ креће у егзодус: Србија је последњи крајишки строј
Радикали на годишњицу "Олује" поручују: Републику Српску Крајину морамо ослободити кад-тад!
Први војник пита генерала Секулића да ли ће војска Југославије ући у рат да помогне Крајини, а генерал Секулић одговара да се војсци Југославије морају прво створити услови да би реаговала.
Други војник пита генерала "ко је наредио да иде овај народ", а генерал одговара да су то одлучиле цивилне власти, по документу који је потписао Милан Мартић, председник РСК.
У том моменту, генерал је остао без речи пред питањем трећег војника.
- Ко ће ноћас да вози мој трактор, моје троје деце, жену и паралисану мајку? - упитао је војник РСК.
Четврти војник је часно рекао генералу Секулићу.
- Господине генерале, Ви имате ту пушку у рукама. Ми ћемо и поред свега да кренемо, али ћемо ићи преко оне ливаде, одвојићемо се од народа. Ако Ви будете пуцали на нас, ми се нећемо бранити - рекао је војник РСК, а остали војници су, као по команди, устали и кренули схватајући да је све готово.