Ко је написао писмо Марка Милићева? Низ нелогичности указују да НИЈЕ ОН

У јулу 2014. године Марко Милићев (38) је "мини-кантрименом" покосио Луку Јовановића (21) на Бранковом мосту и побегао са лица места. Тек четири године касније, обратио се јавности поводом несреће, писмом које је изазвало велику пажњу. Стручњаци су га анализирали.

По њиховом мишљењу, Милићев није сам писао писмо, већ му је у томе неко други помогао, највероватније адвокат. Такође, саговорници наводе да "оно није аутентично, да се није покајао до краја и да се по рукопису види да је у питању охола особа".

Веома педантно, "мирном руком", исписано ћирилицом и потписано латиницом, писмо је отворило многа питања:

"Да ли га је он писао или неко други - да ли је лажно?", "Шта оно о њему говори?", "Да ли му је било битније да покаже колико је писмен или да се у њему види кајање?", "Тек на крају се обратио и извинио породици - да ли то значи да му је то најмање важно?", "Шта је њиме хтео да постигне?"...

Изразе који су коришћени у писму, а које можете да погледате на дну текста, као и преиспитивање својих права изазивају сумњу ко стварно стоји иза писма.

- Писмо је написано по инструкцијама адвоката. Кривци се углавном бране ћутањем, док им адвокати не кажу супротно. Из тог разлога мислим да није аутентично и да је припремљено. Други разлог што то мислим је помињање његових права у смислу, како је он навео, да је његово "довођење" из Кине противправно. Да га је он написао не би се сетио да помиње своја права. То је баш правна одбрана - започела је разговор психолог Јована Јовановић.

Милићев је навео у писму да је њему учињена неправда јер су медији објавили само неколико реченица из његове изјаве која је на суђењу трајала четири сата... Да је на суд "вршен притисак"... Започео је са тиме како је било њему, а не породици која је остала без сина. Њих је тек на крају поменуо.

- По друштвеним нормама било би исправно да се прво извинио породици, али кад је он ударио младића, већ су биле срушене друштвене норме. Сам редослед писма више иде по страху и потреби, он говори да је гледао према себи приоритете, а не према Луки Јовановићу, догађају, јавности. А, обраћање јавности је покушај очувања самопоштовања у друштву - објаснила је саговорница.

Возач "кантримена" је након тога осетио "моралну" обавезу да напише да породице Дивац, Вучић, Стефановић, Бајрушевић и све оне које су помињане у јавности немају никакву везу са возилом или удесом. То одговорно тврди. И никако није желео да открије чија су кола. Осетио је потребу да прво заштити наведене породице, па тек онда жртвину.

- Вероватно да није хтео да открије чији је ауто да не би урушио углед људи који немају везе са том причом - напоменула је Јована Јовановић психолог.

Према њеном мишљењу, његов морал је вероватно био под упитником и пре догађаја на Бранковом мосту. Она такође сматра да се јесте покајао, али не до краја. Јер да је оно искрено, ћутао би и кајао се, а не би помињао своја права.

Писмо је написано штампаним ћириличним словима, а потписано латиницом. То указује, како наводи графолог, да не користи вероватно штампани рукопис стално у својој преписци. А сам потпис највише говори о његовој личности.

- Пренаглашено почетно слово имена указује на охолост, веру у себе коју прати ореол властитог самопоштовања. Естетска обликованост потписа указује на добар укус и развијена естетска осећања. Потези пуни замаха указују на живахност, унутрашњу ужурбаност, спремност за деловање, екстравертност. Оригиналне везе у потпису указују на интелигенцију и активност у ширем смислу - започео је за Јован Крстић дипломирани психолог и судски вештак - графолог.

Како наводи овај стручњак, анализа штампаног рукописа је непотпуна, јер је Милићев можда намерно користио оваква слова да би био боље схваћен. Штампана ћирилична слова лакше се читају, а званично писмо Србије треба сви да знају. Такође, постоји могућност да је штампаним ћириличним словима хтео да своју поруку изрази на јасан и прецизан начин.

Али, ако га није употребио из тих разлога, онда његова анализа показује каква је он особа.

- При општој опсервацији на први поглед, потпуно испуњен простор у писму указује на штедљивост, окренутост материјалним добрима, али код њега не постоји склад у расподели материјалних и духовних добара које поседује. Уз то, постоји проблем у емоционалном инвестирању, пружању љубави и емоционланом везивању. На том плану је склон више да прима него да даје.

На социјалном плану има проблем у непосредном склапању пријатељских односа и укључивање у друштвене активности - објаснио је саговорник.

Сам начин и речи које су коришћене у писму наводи на сумњу да га Милићев није ни писао. Издваја се неколико израза у реченицама које је Милићев користио у "свом" писму, а које се углавном користе у ускостручним круговима или они који познају судску терминологију, али што се не користи у свакодневном говору обичног човека:

ИНТЕРЕС грађана, моји БРАНИОЦИ (а не адвокати), КАМОЛИ, ПОСТУПАЈУЋИ тужилац, ПРОТИВПРАВНОДОВОЂЕЊЕ из Кине (изручење из Кине), ЗАШТИТА ЗАКОНИТОСТИ, ИОЛЕ, ИЗРЕКАО уместо донео пресуду, ПУБЛИЦИТЕТ, дело као СИТУАЦИОНО и НЕХАТО, ПРОИЗВОДЊА И СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ ОПОЈНИХ ДРОГА (шверц, диловање, спремање, продаја), затим ЈЕДНАКОСТ И РАВНОПРАВНОСТ међу ОСУЂЕНОМ ПОПУЛАЦИЈОМ (а не осуђеници, робијаши, затвореници), УСКРАЋИВАЊЕ УСЛОВНОГ ОТПУСТА (излазак раније на слободу), ОБЈЕКТИВНЕ ЗАКОНСКЕ ОСНОВЕ...

Такође је занимљиво да се на неколико места појављује тачка-зарез (;), знак који нема широку употребу и подлеже тачно дефинисаним правилима. Често се и не стави на право место у реченици.