Ко ово уради данас, верује се да ће га целе године пратити тежак малер: Славимо важан празник посвећен Светим Ћирилу и Методију, ово су обичаји и веровања

Српска православна црква и верници 24. маја обележавају празник посвећен Светим Ћирилу и Методију, браћи из Солуна која су оставила дубок траг у историји словенске писмености и хришћанске културе. Овај дан се у многим словенским земљама сматра и даном културе, образовања и духовног наслеђа.

Њихово дело се и данас сматра једним од темеља развоја језика и писмености међу Словенима.

Ко су били Ћирило и Методије

Свети Ћирило и Методије познати су као „словенски апостоли“, јер су ширили хришћанство и писменост међу словенским народима.

Рођени су у Солуну у 9. веку, у окружењу где се говорио словенски дијалект, што им је касније помогло у њиховом мисионарском раду.

Ћирило је рођен као Константин и био је најмлађи од седам браће, док је Методије крштено име Михаил, а име Методије добио је по монашењу на планини Улудаг у данашњој Турској.

Глагољица и темељи словенске писмености

Њихово највеће историјско наслеђе јесте стварање глагољице, првог словеначког писма.

Након њихове смрти, њихов рад су наставили ученици Климент и Наум, који су допринели развоју ћирилице и даљем ширењу писмености међу словенским народима.

Превођењем богослужбених и библијских текстова, Ћирило и Методије поставили су темеље културног и духовног развоја словенских народа.

Обичаји и веровања везани за празник

У народу се верује да овај дан треба провести у миру и посвећености знању, а не у тешким пословима.

Према старим обичајима, сматра се да доноси несрећу ако се на овај дан раде тешки физички послови попут шивења или прања.

С друге стране, ђацима и студентима се саветује да „загреју столицу“ и посвете се учењу, јер се верује да ће им знање и учење ићи лакше током године.