КО СЕ КРСТОМ КРСТИ, ТАЈ КРСТОВДАН ПОСТИ: Дан када се ветрови укрштају! Шта нам време сутра предсказује?
Крстовдан многи Срби славе и као своју крсну славу.
Српска православна црква и верници сутра, 18. јануара, обележавају Крстовдан - дан строгог поста који се слави уочи Богојављења.
ИДИЛИЧНА СЛИКА СРБИЈЕ! БЕЛИ ПОКРИВАЧ СЕ "ПРОСТРО" ПО НАШОЈ ЗЕМЉИ: Снег падао целе ноћи и нема намеру да стане (ФОТО)
УНС: Пријављивање новинара за вакцинацију до понедељка у подне
ОЧЕКУЈЕ НАС ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕР! Какво ће време бити до краја Јануара? Вечерас НАЈХЛАДНИЈА НОЋ током овог таласа
Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као катихумени или - оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат као - Зимски Крстовдан.
Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.
Празнују се, заправо, два догађаја, у вези с Часним крстом - проналазак Часног крста на Голготи и повратак из Персије у Јерусалим.
Зимски Крстовдан претходи следећем великом празнику, Богојављењу, као и прекосутрашњем Светом Јовану - Јовањдану, који су у црквеном календару уписани црвеним словом.
Народни обичаји
Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У Срему се говорило да се овога дана ветрови крсте (тј. укрштају, дувају један другоме у сусрет), па који надјача.
У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и - спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
Према предању, у Богојављенској ноћи отвара се небо и верује се да се свака жеља може испунити. Тачно у поноћ треба погледати у небо и замислити жељу.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
Крстовдан се обележава, као успомена на прве хришћане - катихумене или оглашене, који су примили веру на почетку ширења хришћанства.
Како су први хришћани били назнака глобалног ширења религије, тако и Крстовдан према народним веровањима у Срба може дати назнаке каква ће бити година.
У неким крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Кад је Крстовдан преко недеље, у храмовима се пре подне служе царски часови, после подне литургија. Након литургије обавља се велико освећење водице у самом храму, док се сутрадан, на празник, вода освећује ван храма, на рекама, или другим отвореним местима.
Крстовданска водица
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља. Приликом водоосвећења, моли се да вода буде на избављење од грехова, за исцељење и очишћење душе и тела, на освећење срца и ума и на сваку изврсну корист, да она буде водитељ у вечни живот и одгони сваки насртај видљивих и невидљивих непријатеља.
У ту сврху, за коју је освећена, довољно је понети је у некој мањој боци, и чувати преко године, користећи је само у изузетним приликама. Верници СПЦ дан касније славе Богојављење, празник крштења Исуса Христа којим је почела његова мисија и проповедање хришћанске вере.