КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ РУСКЕ И ФАЈЗЕРОВЕ ВАКЦИНЕ? Вирусолог Тања Јовановић одговорила на недоумице
Постоје врло ригорозни протоколи који се примењују не само у производњи вакцине, него и у регистрацији вакцине на тржишту где треба да се употребе
Нема разлога за страх да ће до нас стићи вакцина против корона вируса лошијег квалитета, изјавила је данас професорка Медицинског факултета, вирусолог Тања Јовановић.
Волонтери у доба короне - ко су људи који су без страха стали уз државу и народ
ОД МАЈА СМО СВИ БЕЗБЕДНИ ОД КОРОНЕ?! Један од најстаријих српских вирусолога послао снажну поруку
КРИТИЧНО! СРБИЈА ЈЕ ДРУГА У ЕВРОПИ ПО БРОЈУ ЗАРАЖЕНИХ: Само једна земља је "гора" од нас (ФОТО)
Постоје врло ригорозни протоколи који се примењују не само у производњи вакцине, него и у регистрацији вакцине на тржишту где треба да се употребе.
- Страх је потпуно неоправдан. То је за поређење са страхом од било које друге технологије која се уводи у свакодневни живот - додала је Јовановић.
Он је истакла да постоји врло јак антивакцинални лоби не само у Србији него у свету, али да јој уопште није јасно због чега је таква ситуација.
Економски институт, Институт за епидемиологију Медицинског факултета и Америчка привредна комора телефонски и електронски су испитали 804 пунолетна грађана - 46 одсто мушкараца и 54 одсто жена.
Резултати показују да четвртина грађана не би да се вакцинише, једна петина спремна је да прими вакцину, а девет одсто грађана ће одлучити зависно од избора произвођача вакцине.
Тања Јовановић истиче да је не изненађују овакви одговори.
- Уопште ми није јасно због чега је таква ситуација. Замислите како би било добро када бисмо имали вакцину против ХИВ-а или хепатитиса Ц. Неке ствари са нестрпљењем очекујемо, а нешто што је на видику и што је извесно да ће се врло брзо реализовати на то увек стављамо знак питања или сумњу - рекла је Јовановић.
Она је истакла да је вакцинација најзначајнија процедура уведена у медицинску праксу и да смо захваљујући томе потпуно заборавили на бројне инфективне болести - велике богиње, осипне грознице, дечју парализу...
На питање да ли је вирус мутирао, Јовановићева каже да се у почетку мислило да ће овај нови корона вирус много брже мутирати него што заиста мутира, али да су каснија испитивања показала да овај вирус не мутира тако често.
Говорећи о томе колико су транспорт вакцине и чување важне ставке, Јовановић је рекла да свакако да и транспорт утиче на сам квалитет вакцине и да због тога произвођачи увек дају упутства како треба обезбедити транспорт.
Навела је да везано за ковид-19 имамо неколико различитих производних генерација вакцине.
- Фајзерова вакцина, која ће вероватно и најбрже стићи у Србију, она захтева посебне услове не само транспорта него и складиштења од минус 80 степени - додала је Јовановић.
- Ми у истраживачким лабораторијама имамо такве услове и фрижидере, а претпостављам да ће држава обезбедити још додатне фрижидере који обезбеђују такву температуру - навела је Јовановић.
Објаснила је да је та генерација вакцина специфична и додала да је иновативна терапија за лечење неких ретких болести врло слична по процесу процедуре као и Фајзерова вакцина која спада у групу генских вакцина.
- На пример, за мишићну дистрофију ви имате лек који садржи један ген који носи информацију за протеин који недостаје у организму и који се тако даје у терапији - рекла је она.
- Када говоримо о вакцини као што је Фајзрова или Модерна ту немамо чак ни ген, него само једну информацију која се предаје ћелији да би ћелија сама синтетисала тај протеин који треба да стимулише имунски одговор домаћина да бисмо већ имали припремљен одговор уколико дођемо у контакт са инфективним вирусом - додаје она.
Нагласила је да не постоји опасност да се нови генетички материјал уноси у организам, јер нема гена и то је једна од врло поузданих вакцина.
- Са друге стране, имамо ту групу рекомбинантних вакцина, као што је Спутњик В руска вакцина и она је добијена рекомбинацијом генетичког материјала адено вируса и гена који кодира најповршнију структуру САРС корона вируса 2 који је значајан у успостављању вирусне инфекције. Оваква вакцина даље стимулише исто имунски одговор да већ припреми и антитела и ћелијски имунски одговор за сусрет са вирусом - објаснила је.
Јовановић је указала да би колективни имунитет требало да буде негде око 70-80 одсто како бисмо било заштићени.
- Вирус ће наставити да циркулише у природи и даље ће постојати могућност инфекције. Што нам је виши колективни имунитет, што је више људи имунизовано, то је мања вероватноћа да ћемо имати теже клиничке слике болести и да ћемо имати епидемијско појављивање болести. Очекујемо да ће то бити спорадични случајеви - закључила је Јовановић.