Корона их начне, а смртоносна бактерија докрајчи: Др Драгош открио кобне симптоме инфекције
Ова бактерија, која изазива готово дуготрајан и непрестан пролив, може бити и смртоносна
У болницама широм света, а и у Србији, међу пацијентима који се лече од коронавируса појављују се случајеви који су у току боравка у болници "закачили" болничке бактерије отпорне на антибиотике. Најчешће је реч о клостридији, која је, како објашњавају стручњаци, "староседелац" у медицинским установама.
ОСТАЦИ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ У ДВОРИШТУ КУЋЕ: Сестрама из села Сјениште отац оставио велики аманет (ФОТО)
ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ: Болница Меркур није више у ковид систему
КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ У СРБИЈИ ДО ЈУНА? Др Ђерлек открио и колико ће млади људи чекати да дођу на ред
Кад се потпуно излече, иду кући
Ова бактерија, која изазива готово дуготрајан и непрестан пролив, може бити и смртоносна, а директор КБЦ Земун Драгош Стојановић за Објектив наводи да пацијенти који је добију након болничког лечења од коронавируса, настављају са терапијом против ове инфекције.
- Међу пацијентима зараженим коронавирусом долази до пада имунитета, а антибиотици могу изазвати гушења, али и клостридију. Свако другачије реагује на терапију, а ми се за сваког пацијента жестоко боримо. Они који добију клостридију се не отпуштају кући док се потпуно не опораве, а ми чинимо све да је победе - каже др Стојановић.
Опасно по живот
Дијареја код ових пацијената може трајати и више од две недеље, а како за Објектив наводи шеф Катедре за хигијену на Медицинском факултету у Београду Горан Белојевић, ова бактерија је нормална појава у медицинским установама упркос великим напорима и у свету и код нас да се искорени.
- Пацијенти заражени короном је најчешће добијају на интензивној нези од респиратора или катетера. Иако се лечи антибиотицима, може да изазове сепсу, па је опасна по живот. Некад су у терапији потребна и два антибиотика јер су болнички сојеви ове бактерије веома отпорни - каже др Белојевић.
У Нишу нема регистрованих случајева
Начелник Клинке за анестезију и помоћник генералног директора нишког Клиничког центра Радмило Јанковић за Објектив истиче да за лечење таквих инфектолошких пацијената који захтевају хоспитализацију, тренутно у Нишу не бисмо могли да нађемо место.
- За сада нисмо имали регистроване случајеве, али уколико се појаве, сместићемо их у неку зелену зону, а они ће бити изоловани. Док није било ковида, пацијенти су обично били смештени сами у соби. Та просторија мора да буде под посебним надзором и учестало се чисти. Уколико су у питању хируршки пацијенти, онда они бораве на хируршким одељењима, у посебним изолацијама - наводи Јанковић.
Стручњаци истичу да су најугроженији пацијенти који имају преко 65 година, као и хронично оболели и они који имају тешке болести које слабе имунитет. Оно што је нарочито застрашујуће јесте што бактерија може да се врати. Наиме, подаци показују да око једна петина пацијената добије поновни "атак" ове инфекције. Због чега не треба да чуди што је сваки следећи одлазак у болницу за особе које су прележале клостридију баук.