КОРОНА ПОПУШТА ДО ЂУРЂЕВДАНА То значи и полако враћање у нормалу, али нам следи НОВИ УДАР ВИРУСА за који сада нико не зна какав ће бити

др Зоран Радовановић / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/Jutarnji Програм ТВ HAPPY

То што протеклих дана имамо мале осцилације у виду повећаног броја оболелих догађа се из разлога што је већи обухват тестирања.

Наредних дана број заражених би требало постепено да пада, а од Ђурђевдана можемо да очекујемо релаксацију мера, сматра епидемиолог проф. др Зоран Радовановић.

Протекла два дана бележи се повећан број заражених, што је резултат већег броја тестираних. Према речима епидемиолога Радовановића, и даље држимо заравњеност криве, која углавном траје до двадесет дана пре него што почне да пада.

"ЉУДИ НИСУ СВЕСНИ КОЛИКО МИ СЕБЕ УГРЖАВАМО ЗБОГ ЊИХ" Јасминина исповест: Како изгледа дан продавачице у Србији

"ЉУДИ НИСУ СВЕСНИ КОЛИКО МИ СЕБЕ УГРЖАВАМО ЗБОГ ЊИХ" Јасминина исповест: Како изгледа дан продавачице у Србији

ПРВИ ОБОЛЕЛИ У ЉИГУ: Дошао из иностранства, хоспитализован у Ваљеву

На Васкрс се све мења: Ево какво нас време очекује наредних дана

- Засад та заравњеност код нас траје 12 дана, али видећемо колико ће да се одржава на том нивоу пре него што почне да пада. То што протеклих дана имамо мале осцилације у виду повећаног броја оболелих догађа се из разлога што је већи обухват тестирања. Протеклих дана више од 2.000 узорака дневно је узимано, а раније је свега сто до двеста. Стога, што је обухватније тестирање, логично је да ће бити већи број позитивних - каже проф. др Радовановић.

Наглашава да смо успели оно што је и био циљ, а то је да крива не иде експоненцијално горе.

- Равномерно се расподељује број пацијената који долазе до респиратора и јединица интензивне неге, па их је лакше сместити. Неки су оздравили, па је самим тим више места за сваког тешко оболелог. Циљ је био да се развуче та крива, што се постигло. Не можете потпуно да спречите епидемију, али можете да је развучете, чиме се спречава колапс здравственог система - наводи професор Радовановић.

Како каже, у другој половини априла очекује се да полако пада број новооболелих, уз све интензивније тестирање.

- До Ђурђевдана би требало да наступи осетни пад. Тада би могле постепено да попуштају и мере. Већ је најављено да пензионери повремено могу да изађу из куће. Дакле, релаксација тих забрана полако ће да се уводи - сматра професор.

Други талас на јесен

Према његовим речима, уколико бисмо наставили са оваквим или још ригорознијим мерама, сигурно не би било другог таласа.

- Међутим, тако би пропала привреда. Преко лета зараза ће вероватно да се одржава на једва видљивом или пак невидљивом нивоу. Могуће је да уследи још један талас у другој половини јуна, али је вероватније да ће то да се догоди на јесен. Обично поновни талас епидемије буде мањег интензитета, али нема правила, нарочито јер је реч о новој болести - наглашава епидемиолог Радовановић.

Додаје да је непредвидиво какав ће бити други талас.

- Природним током вируса би се много више људи заразило, али је овим мерама то спречено. Изузетно ретко се дешава да вирус нестане сам од себе. Рецимо, САРС је нестао, али је био другачија, тежа болест. Смртност је била знатно виша, око 10 одсто, а у овом случају је испод један одсто. САРС су готово увек пратили јаки симптоми, раширио се у тридесетак земаља у којима је одмах примењен строг карантин и болест је нестала. Тада је заражено 8.000 људи, а код вируса корона је већ сада више милиона заражених у свету. Други проблем је што сада имамо половину без симптома, што значи, не можете да их откријете, а они шире инфекцију. У таквој ситуацији није реално да вирус нестане, било спонтано или напором здравствене службе - објашњава он.

коронавирус / Извор: Профимедиа

Вакцина крајем 2021.

Највероватнији исход, каже професор Радовановић, јесте да ће вирус тек вакцинацијом бити стављен под контролу.

- Тек сада почиње прва фаза клиничког испитивања на људима. У око четрдесет лабораторија завршили су испитивање на животињским моделима и није имала штетне ефекте. Сада треба да се истражи њен ефекат на релативно малом броју људи. Затим следи друга фаза, где се посматра заштитни ефекат, да ли и колико штити. У трећој фази то се ради на већем броју испитаника - указује он.

Међутим, питање је да ли ће све ићи по плану и врло је вероватно да ће многе од тих вакцина бити неделотворне или ће имати нежељене ефекте.

- Оптимисти кажу да ће ове години бити направљена вакцина. То може ако се ради на брзину и ако се не води довољно рачуна о безбедности и ефективности. Реалније да то буде наредног пролећа или лета. Рецимо, ако прво направе Американци, они ће је прво понудити својој популацији, а кад направе вишак, продаваће је другима. Тако да код нас бисмо могли да је очекујемо тек крајем идуће године. У наследној материји вируса постоје минималне варијације, па би вакцина била ефикасна у целом свету. Осим ако не дође до знатније мутације вируса, али засад тога нема - сматра проф. Радовановић.

Научници из Јужне Кореје тврде да се Covid-19 вратио код оних који су га прележали. Питање је колико година траје имунитет, али свакако није реч о трајном имунитету.

- Изгледа да се антитела задржавају врло кратко. Постоје други механизми заштите организма, такозвани ћелијски имунитет који би могао да одигра улогу. Ипак, још увек је рано говорити каква је заштита. Свакако да је напредак огроман и ни за једну болест нисмо тако брзо стицали информације као за Covid-19, али не може одједном све - каже проф. др Радовановић.

Имунолог Универзитетске дечје болнице Тиршова Срђа Јанковић каже да Србија држи епидемију под контролом.

- Доста успешно контролишемо епидемију на крају шесте недеље, али се само плашимо да то кажемо наглас. Успели смо да постигнемо заравњење, али да би се испратио тренд, треба нам више времена. Надам се да је ово право смањење епидемије, а не само неко тренутно заравњење - рекао је Срђа Јанковић.

Др Срђа Јанковић / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/B92 ТВ

Он је истакао важност мера и контроле контаката и у наредном периоду.

- Треба нам прекид контаката. Свести их на оне основне. То је суштински важно ако хоћемо да победимо - закључио је Јанковић.

Пулмолог и члан кризног штаба проф. др Бранимир Несторовић каже да свака респираторна епидемија траје око два месеца и да би самим тим и корона могла да буде побеђена почетком маја.

- Али и после тог датума старији ће морати да носе маске, и то вероватно још дуго - упозорава познати лекар.

Несторовић сматра да је епидемија у Србији потпуно под контролом.

- Одлучили смо да радимо дијагностику са најбољим ПЦР тестовима, чији се резултати дуже чекају, али су једини тачни. И због сигурности пацијената, ми их чак и понављамо. Зато и имамо процентуално мали број преминулих и верујемо да ће тако и остати. Добри смо, много бољи од неких других - закључио је Несторовић.