КОРОНА СТАТИСТИКА У СРБИЈИ: Где има највише оболелих, које старосне групе су најугроженије, а где се вирус смирује?

Број новозаражених у нашој земљи је у последња три дана око 400, а епидемиолошка крива на крају ове кључне седмице је у заравнању иако се у неким местима ситуација смирује, а са друге стране имамо пределе где се јављају нова жаришта.

Према последњим подацима у протеклих 24 сата на корона вирус је тестирано 3.194 особа у Србији, од тога је 445 било позитивном, те сада укупан број оболелих износи 5.318.

Од последица корона вируса преминуло је у последњих 24 сата још четири особа (три особе мушког и једна особа женског пола), те се укупан број жртава попео на 103 што нам даје проценат смртности од 1,93 одсто.

Ова бројка је охрабрујућа вест, с обзром на то да проценат смртности опада - јуче и претходних дана увек је био изнад два. Осим тога, добра вест је и то да се до данас, а од почетка епидемије, опоравило 443 особа које су биле заражене короном.

До сада је укупно тестирано 29.472 људи, хоспитализовано је 3.245 пацијената, док је на респиратору 120 оболелих.

На северу мирније, на југу нова жаришта

Ипак, док се у неким деловима земље ситуација смирује, као што је север земље, шеста недеља нам је донела нова жаришта.

Епидемилог Предраг Кон рекао је, да је корона вирус далеко активнији на југу Србије, на подручју Ћуприје, Параћина, Алексинца, Ниша, Прокупља и Лесковца, него у осталим крајевима.

- На том подручју се открива већи проценат позитивних налаза тестираних лица, док се у Војводини потпуно смирује ситуација - рекао је Кон на конференцији за медије у Палати Србије, одржаној без новинара.

Ново жариште у Нишу је од пре пар дана приватни дом за стара лица "Ескулап", чијих је 27 корисника позитивно на корона вирус. То је други дом за старе у Нишу у којем је потврђена зараза корона вирусом јер је претходно у Геронтолошком центру првобидно откривено 147 оболелих, а јуче се тај број попео на 164.

Овакав скок броја оболелих преписује се немару појединаца на руководећим функцијама, непажњи и неодговорности када је реч о самој заштити и превентивним мерама.

Због појаве нових жаришта Владин Кризни штаб донео је одлуку да се формира посебан Кризни штаб за Нишавски и Топлички округ. Међутим, како је примећена тенденција повећања броја заражених у Поморављу и Подунављу, планира се формирање Кризног штаба и за те области.

И док се ситуација држи под контролом у Чачку, Краљеву, Крагујевцу и у Војводини, југ, југоисток и исток постају права жаришта.

Географски рапоред заражених

Нема сумње да се корона вирус појавио у свим крајевима земље. Негде се јављају нова жаришта, негде се ситуација смирује.

Највећи број заражених налази се у Београду, чак 1.500 пацијената (30,27 одсто од укупног броја заражених), док је Ниш одмах иза престонице са 739 случајева (14,91 одсто).

Троцифрени број заражених имају и Ћуприја (182), као и Ваљево (134). Вирус је потврђен и у Крушевцу, Новом Саду, Лесковцу, Зајечару, Врању, Крагујевцу…

Готово да нема дела Србије у ком се епидемија није проширила, а јављају се и нова жаришта попут Пожаревца, где је до сада регистровано 25 случаја. Најмањи број заражених је у Црној Трави, Жагубици, Апатину где је потврђен по један случај оболелих од корона вируса.

У Колубарском округу, је код 157 људи потврђена инфекција корона вирусом. Ваљево и даље у Колубарском округу има највећи број оболелих - 129 особа, уз 492 њих који су у самоизолацији. Следи Уб са 11, а потом Мионица са осморо оболелих. У округу, једино Љиг нема оболелих од Ковида-19.

Статистика оболелих

Ако посматрамо старосну структуру оболелих оно што се прво уочава јесте да је корона вирус најподложнија старосна група од 50 до 59 година међу којима је до сада регистровано 993 случаја (22,21 одсто оболелих). Одмах затим највећи број оболелих је у старосној групи од 40 до 49 година, укупно 927 особа (20,73 одсто). Ове две старосне групе предњаче по броју оболелих са знатно већим уделом у укупној популацији.

Са друге стране, знатно мање заражених корона вирусом је у млађем узрасту. Број оболелих у популацији од 10 до 19 година је 56 (1,25 одсто), док је у старосној групи до девет година 116 заражених (2,59 одсто).

Међу најстаријима у нашој популацији, код становништва старијег од 90 година је најмањи број заражених - 39 (0,87 одсто у укупној популацији).

Старосна структура преминулих

Корона вирус је у Србији према последњим подацима однео 103 живота и стопа смртности сада износи 1,93 одсто. Просечна старост преминулих је 64,43 година,а разлика међу половима је и више него дупла. Од укупног броја, посматрајући поделу према полу, преминуло је 72 мушкараца и 31 жена.

Највећи број жртава корона вируса припада старосној групи од 60 до 69 година (34). У популацији старијој од 80 година од последица корона вируса преминуло је 19 особа, док је у старосној групи од 50 до 59 година број жртава 18.

Најмлађе преминуле особе (2) припадају старосној групи од 30 до 39 година.

Међу жртвама већи број мушкараца

Као и у свету, тако је и је у нашој земљи изражена разлика у смртности међу половима. Зашто је то тако – тачног одговора и даље нема.

На то питање др Горан Стевановић, директор Клинике за тропске и инфективне болести и члан Владиног Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID- 19, је на једној од конференција за медије казао како у овом тренутку на то питање не може да одговори.

Он је указао на то да се ова појава може назвати једном од карактеристика вируса јер је уочена у свим земљама.

- Рећи ћу вам оно што упорно понављам на конференцијама, било би лепо да одговоре на сва питања тог типа, како се шири вирус, како се најефикасније лечи, имамо сада. Онда ни ми, ни остатак света не би имао проблем у контроли овог вируса. То је једна од опсервација, то је запажање, и практично можемо рећи да је карактеристика болести, јер се примећује у свим земљама. Зашто је то тако, вероватно ћемо знати када све ово прође, када се сви подаци буду обрадили. У овом тенутку немам одговор на то питање - рекао је др Стевановић.

Одговор би можда могао да се потражи у начину живота и изложености ризичног понашања. Неке студије су показале да мушкарци ређе перу руке и користе сапун, ређе траже савет лекара, те да су склони да занемарују препоруке лекара. Међутим,све више стручњака верује да основни биолошки фактори такође имају удела у овоме.

Хормони такође имају одређену улогу – естроген појачава антивирусни одговор имунолошких ћелија. Осим тога, многи гени одговорни за имунолошки систем смештени су на X хромозому (мушкарци имају један, а жене два), па је могуће да су поједини гени који учествују у имунолошкој реакцији активнији код жена него код мушкараца.

Зашто заиста мушкарци чешће обољевају и умиру од овог вируса, за сада остаје непознаница.