ОГЛАСИЛИ СЕ СТРУЧЊАЦИ О ГОРУЋЕМ ПИТАЊУ: Када ћемо знати колико је заиста било оболелих до ковида 19?
Одговоре на питања колико је укупно било људи који су били болесни од короне и да ли су сви оболели и евидентирани још чекамо, а до краја године требало би да стигну резултати студије стручњака Градског завода за јавно здравље Београда и Медицинског факултета.
До краја године добићемо прве резултате студије Градског завода за јавно здравље Београда и Медицинског факултета о обиму инфекције коронавирусом, колико је заиста људи оболело, односно било болесно од ковида. Уколико се доследно поштују мере, ризици од већег заражавања на фестивалима се могу контролисати, каже докторка Павловић.
УГОСТИТЕЉИ СТРАХУЈУ, МИ СМО ПРВИ НА УДАРУ КОРОНЕ: "Још се нисмо опоравили, а можда нас ОПЕТ ЗАТВОРЕ"
НИЈЕ СВЕ ДО ВАКЦИНЕ, НЕШТО ЈЕ И ДО НАС: Др Каменов објаснио какво је дејство цепива ако се ЛОШЕ ХРАНИМО и немамо витамина
ШТА СЕ ДЕШАВА У ОРГАНИЗМУ АКО НЕМАТЕ АНТИТЕЛА? Огласила се др Софронић и детаљно објаснила каква је реакција короне
Одговоре на питања колико је укупно било људи који су били болесни од короне и да ли су сви оболели и евидентирани још чекамо, а до краја године требало би да стигну резултати студије стручњака Градског завода за јавно здравље Београда и Медицинског факултета.
Докторка Невенка Павловић, начелник епидемилологије и микробиологије и заменик директора Градског завода за јавно здравље Београда каже да је студија, односно епидемиолошко истраживање већ започето у популацији Београда и да би требало да допринесе prepoznavannju обима инфекције.
Према њеним речима, прати се укупан број оболелих - евидентирање иде кроз пријаве заразних болести и ту се препознаје онај део популације који је имао тегобе, који се јавио лекару, обавио преглед, тестирао се...
- У тој бази оболелих, осим потврђених ковид инфекција, имамо и оне који су испољили клиничку слику, они који су били у контакту са оболелом особом и они се такође евидентирају као непотврђени лабораторијски, али ти случајеви - каже докторка Павловић.
Студија је, наводи, замишљена и ради се као студија испитивања серопозитивности.
- То су заправао закључци научног одбора, прве наше националне студије. Једна од главних препорука била је да у ситуацији непотпуног познавања епидемиологије инфекције треба радити поновљене студије серопозитиввнсти, и управо то и радимо - рекла је докторка.
Кроз ту серопозитивност, истиче доктока, ми ћемо открити обим инфекције, где ћемо на једном репрезентативном узорку видети колико је заиста обим инфекције.
- Оно што не видимо кроз пријављивање, то су ти асимптоматски облици које ћемо пратити кроз наше испитивање које није само серолошко, али епидимиолошки подаци који се добијају кроз упитнике у односу на изложеност, затим идемо шире, а то је да видимо где смо са мерама превенције, шта наши суграђани знају о ризицима изложености вирусу - објаснила је докторка.
Такође, каже докторка Павловић, студија треба да покаже и где треба да допремо боље, где смо са приближавањем аспеката болести граанима, али мера превенције, како их они разумеју, како их перципирају, како схватају и прихватају да их спроведу.
- Овде имамо моменат који је веома важан да се види како да се реагује у одређемој средини, у одређеној популаији и управо то хоћемо да видимо конкретно за Град Београд, јер свака средина има своје карактеристике о прихватању или неприхватању нових информација, у овом случају мера превенције саме болести - каже докторка.
Студија ће, указује, осим серопозитивности и налаза антитела у крви пратити и изложеност, карактиристике наших испитаника у односу на узраст, пол, занимања, затим понашање и прихватање мера на начимн како их они разумеју и да видимио како да делујемо.
Према њеним речима управо ће доносиоци одлука моћи на основу доказа у сопственој средини да се опредале планирају оне мере за спречавање инфекције.
- Студија је на почетку, а до краја године биће завршена, али оно што гарантује велики допринос, јесте добра методолошка поставка студије - каже докторка Павловић.
Истиче да ће подаци који се добијају добро бити обрађени и анализарани захваљујући сарадњи са Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду.
Наводи да су искуства показала да је дошло до пада инфицираних где год су се поштовале епидемиолошке мере и где год је вакцинисан велики брог грађана.
Контролисани ризици
С обзиром да је до сада било више фестивала, а да је у току Бир фест у Београду, докторка каже да се ризици могу исконтролисати и самим тим не дозволити веће заражавање.
- Ми смо у комунакацији са организаторима фестивала и другим инстутуцијама од значаја и то су контролисани ризици - каже Павловићева.
Уколико контролишите ризике на самом улазу - проверите потврде о прележаној болести, пи-си-ар и антигенске тестове, онда се неће дести велики број оболелих, навела је докторка.
Поновила је да је тенденциј раста новооболелих уназад 35 дана и додаје да су то повратници са летовања, а да се у наредне три, четири недеље очекује пад.