ПАР САТИ ПРАВИ ВЕЛИКУ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ: Др Раичевић набројао симптоме који су разлог за хитну посету лекару
Не чекајте ни трен ако их осетите!
Проф. др Ранко Раичевић из Друштва неуролога Србије рекао је на Пинку да две врсте можданог удара могу имати скоро неприметне симптоме, и набројао факторе који штете здрављу и могу довести до шлога.
АКО ЧЕКАТЕ РЕВАКЦИНАЦИЈУ АСТРАЗЕНЕКОМ, ОВО ЈЕ ПОРУКА ЗА ВАС: Разлога за страх нема, само пратите реакцију тела
АЛЕРГИЈЕ НА ХРАНУ У ПОРАСТУ КОД ДЕЦЕ: Др Снежана објашњава како препознати на време и који су најчешћи алергени
ДАНАС ПРЕЛАЗИМО ЧЕТИРИ МИЛИОНА ДАТИХ ДОЗА: Србија "граби" ка изласку из короне, близу смо циља!
Висок притисак, дијабетес, пушење или поремећаји срчаног ритма битно подижу ризик од настанка можданог удара, рекао је он. Симптоми могу бити необични, или потпуно неприметни па се неки од можданих удара открију тек на анализама због других здравствених проблема. Понекад их лекари тада открију и више!
- Постоји значајан број тихих можданих удара, тек неком дијагностиком због других проблема на скенеру или магнетној резонанци видимо значајне промене, можда и вишеструке. Превенцијом може не само да се спречи, већ и да се смањи ризик добијања можданог удара. Америчка администрација наводи хипертензију и поремећај срчаног ритма, контролом тих параметара смањила је за 40 одсто током пет година ризик. Значајна је и уштеда ако се бавимо превенцијом, чувамо животе и тај новац преусмеравамо на лечење других болести или даљи развој саме неурологије - рекао је он.
- Мождани инфаркт је нешто што је као срчани инфаркт, пропадање паренхима због зачепљења крвног суда. Постоји и друга врста, то је када пукне крвни суд и крв истиче у лобању. То је хеморагијски мождани удар, фактори ризика за оба су исти - висок притисак, шећерна болест, поремећај срчаног ритма, зачепљења као што је атеросклероза, састав протеина, пушење, злоупотреба алкохола или опојних средстава међу млађом популацијом... Има и ређих фактора, генетских, везаних за згрушавање крви - рекао је он.
Ако посумњамо на мождани удар, најважније је да одемо код лекара одмах јер само неколико сати може направити разлику између живота и смрти, или потпуног опоравка.
- Хитно је то стање, потенцијално угрожава живот а толико смо напредовали у науци да га можемо спектакуларно решити. Крвни судови мозга су велики, ми катетером можемо да уђемо у лобању, ухватимо тромб и направимо реканализацију, да спречимо даље оштећење. Углавном је шест сати рок у којем можемо да поправимо квар - рекао је он.
Симптоми који ће указати на проблем су бројни, и важно је да их сви запамте, рекао је он.
- Нарочито главобоља, па повишен притисак, утрнулост или слабост половине тела, вртоглавица, дупла слика, осећај тежине или поремећај говора, то је аларм да одмах кренете у амбуланту - рекао је он.
Искусни неуролог ће уз помоћ игле, чекића и лампице утврдити да проблем постоји, а скенер или магнетна резонанца ће то само потврдити, рекао је он.
- Мозак је најкомплекснија машина, све наше знање стицано током говор код већине у левој, ако дође до оштећења одузима се десна страна и говор се оштећује. Мали мозак је седиште контроле финих покрета, ми захваљујући малом мозгу знамо где нам је чаша на столу. Наљутиће се друге колеге, али неурологија је наука над наукама, све што добијамо из спољног света или замислимо да урадимо, одвија се у мозгу - рекао је он.
Проф. др Раичевић поновио је да би се требало јављати на редовне прегледе и контроле, нарочито у доба пандемије, да се стање не би погоршавало.
- Корона нам је показала да је мултисистемска болест. Најпре смо се фокусирали на плућа, али смо онда видели да је кључни поремећај коагулације, згрушавања и разређивања крви. Јављају се угрушци у мозгу, бубрезима, срцу... Долази до компликација и најгорих исхода - рекао је проф. др Раичевић.
- Огроман је проблем нередован одлазак на контроле или прегледе. Захвалио бих се пацијентима који су имали стрпљење да долазе у тренутку када је већи део медицинског система био у ковид режиму. Ми већ сада имамо пацијенте које не можемо решити амбулантно, то су стотине хиљада пацијената који су сада за болничко лечење. Ти људи чекају, на прегледе, на промену терапије - рекао је он.