МАЛЕ, АЛИ БЕБАМА БОГАТЕ ОПШТИНЕ: Охрабрујући подаци са југа земље где борба за наталитет даје резултате
Битка за сваку бебу на југу Србије води се већ годинама, али се може рећи и да је већ дала неке резултате.
Једна од најсиромашнијих општина у земљи, Трговиште, може да се похвали другачијим и много вреднијим богатством - бебама! Упркос пандемији короне, ове године биће рођено више беба него прошле, јер је број из 2020. од 41 новог малог становника премашен крајем октобра, када је забележено рођење 48. новорођенчета. Толико их се укупно родило и у 2019. години, а како до краја ове има још два месеца, број ће свакако бити премашен.
ЈОВАНА ЈЕРЕМИЋ У ЈУТАРЊЕМ НА ИВИЦИ СУЗА ЗБОГ ЗУКОРЛИЋЕВЕ СМРТИ: Расплакала целу Србију "Био је човек који уме да вам додирне душу"
"ДА СЕ ОКУПЉАЊЕ ОГРАНИЧИ НА ПЕТ ЉУДИ" Др Предраг Кон отворио душу, тражио што РИГОРОЗНИЈЕ МЕРЕ - ево због чега нису донете!
ТРЕСЛО СЕ ТЛО ПОД НОГАМА: Нови земљотрес ударио на Лозницу
Битка за сваку бебу на југу Србије води се већ годинама, али се може рећи и да је већ дала неке резултате. Иако југ Србије статистички гледано важи за део земље са најнижим зарадама и по развоју привреде каска за остатком земље, град Врање и остале општине Пчињског округа воде битку за пораст наталитета. Три године уназад у врањском породилишту бележи се благи пораст броја новорођенчади, а најбоље је у Трговишту које са непуних 5.000 становника уназад неколико година бележи значајан пораст рођених беба.
- Ми смо као општина врло озбиљно приступили овом проблему. Не кажем да су многобројна новчана давања била пресудна, али је чињеница да су се многи парови одлучили да прошире породицу рачунајући на новац који Општина издваја из буџета - каже председница општине Миљана Стојановић Златковић.
Годинама се већ у Трговишту издвајају значајна средства из буџета за подстицај родитељства, а мере популационе политике стално допуњују, све са циљем да се младим људима који живе у овој општини помогне. За свако новорођено дете породица од општине добија једнократну помоћ у износу од 30.000 динара. У зависности од броја деце, као и од тога да ли су родитељи незапослени или у радном односу, општина издваја месечну помоћ свим малишанима до навршене треће године, а тај износ варира од 10.000 до 30.000 по детету. Незапослени родитељи не плаћају вртић, уколико један родитељ ради онда се плаћа половина прописане цене, која је симболична и износи свега 1.000 динара месечно.
Боља ситуација је и у Владичином Хану, општини која је пре доласка компаније "Теклас" имала ружан епитет "долина глади". Новинарка са југа Србије Слађана Тасић, добитница награде "Др Марко Младеновић" за медијски допринос у борби против депопулације у Србији, управо ову општину узима као репер у смислу промена на боље.
- Последњих година у Владичином Хану је евидентан останак младих људи, који су раније одлучивали да се по сваку цену селе из овог места и одлажу формирање породице, јер није било готово никаквог посла. Привредни развој позитивно је утицао на одлуку многих да остану у свом крају. Оно што може да се види је да млади брачни парови раде у новоотвореним фабрикама, жене имају плаћено трудничко и породиљско одсуство и не морају да страхују да ће остати без посла, кад им истекне период боловања. Све то је утицало и на повећање природног прираштаја - сматра Тасићева.
Она додаје да су ипак и даље присутне миграције младих, нарочито високошколаца, који после средње школе одлазе на студије и мало ко од њих се враћа у родни град.
Председница општине Сурдулица др Александра Поповић каже да статистички гледано ова општина бележи висок проценат просечне зараде, а број новорођенчади у сурдуличком породилишту је нешто мањи ове у односу на 2019. годину, када је рођено 329 беба. Ове године до почетка новембра рођено је 210 беба. Ипак, ове бројке су варијабилне јер се доста жена из Сурдулице порађа и у Врању, а неретко и у Лесковцу.
Централно породилиште југа Србије је у Врању. Бројке показују да се сваке године роди више од 1.000 беба, у 2019. било је 1.474 новорођенчади, лане 1.383, док је до краја октобра рођено 1.113. Лекари са којима смо разговарали истичу да је раније било више жена које рађају друго или треће дете, а да је последњих година број ових жена и прворотки готово изједначен.
ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА
И град Врање има многобројне мере којима се труди да подстакне наталитет, први је град у Србији који је увео финансирање вантелесне оплодње за младе парове, свака беба добија 100 евра и беби-седишта за аутомобиле. Др Александар Стајић, градски већник за здравство, истиче да је поносан на још једну одлуку, а то је да парови који имају тројке добијају месечну накнаду од Града.