НЕКИ ЋЕ НА РЕД ДОЋИ ТЕК СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ: Више од 52 хиљаде људи чека на операцију - ковид поново уноси немир и неред
- Ковид 19 је лечење пацијената са срчаним болестима довео у неповољну ситуацију - каже проф. др Миљко Ристић
Епидемија корона вируса опет је продужила тек скраћене или укинуте листе чекања за операције које су се средиле у 2019. години. За време епидемије, изводиле су се само хитне интервенције, а тек када би почеле да се изводе и друге, установе би се враћале у ковид зоне, а оне прекидале и одлагале.
ИМА ЛИ КРАЈА ГУЖВАМА У САОБРАЋАЈУ? Гранични прелази крцати, колоне дуге, чека се и по ТРИ сата
РАЗРЕШЕНЕ СВЕ ДИЛЕМЕ РОДИТЕЉА: Прваци ће морати да бирају ко ће да их води у школу првог дана?
ОВО ЈЕ ПРОФИЛ ПАЦИЈЕНТА У ЧЕТВРТОМ ТАЛАСУ КОРОНЕ: Са врата болнице завршавају на ИНТЕНЗИВНОЈ НЕЗИ
То је довело до тога да опет имамо пацијенте који чекају на операције дуже од 30 дана, али и по годину, две.
Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), на свим листама чекања јуче је било 52.623 осигураника, што је за 76 више у односу на претходни да, а 23. августа их је било 52.306.
Чека се на готово све операције. Тако, на пример, на листи за операција катаракте са уградњом интраокуларног сочива у Општој болници у Панчеву, има пацијената чији се пријем очекује у фебруару 2022. године. Међу пацијентима који чекају уградњу ендопротезе кука има оних који су стављен на листу у октобру прошле године, а на ред би требало да стигну у октобру ове године.
У Институту за кардиоваскуларне болести Војводине, у Сремској Каменици, на списку за уградњу вештачких вавула пацијенти који су стављени на листу у окторбу прошле године, требало би да буду оперисани у новембру ове године.
На листи за уградњу ендопротеза колена у Универзитетском клиничком центру у Крагујевацу, има пацијената који су на листу стављени још 2015. године, а очекивани пријем је у 2022. годину. У Универзитетском клиничком центру у Нишу има осигураника који су на листу за уградњу вештачких валвула уписани почетком 2019. године а очекивани пријем је почетком 2022. године.
И, тако даље...
Професор др Миљко Ристић, наш најбољи кардиохирург и саветник директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње каже да је ковид 19 знатно утицао да се листе за операције продуже. Када је реч о кардиоваскуларним операцијама, подсећа да су оне у једном моменту фактички биле обустављене, осим за најхитније случајеве.
- Пре ковида 19 смо оперисали 10 пацијента дневно, а када је стигла корона радили смо једну, а можда и ниједну, и то је трајало неколико месеци. Како је пандемија одмицала, повећавао се број операција, тако да смо сада стигли на 8, 9 дневно. Полако се враћамо у режим који смо имали, али због свега сада на кардиохируршке операције само код нас чека око 1.000 пацијената - каже проф.др Ристић.
Он подсећа да Србија има поред Института "Дедиње" и Универзитетског клиничког центра Србије, кардиохирургије и на ВМА, у Сремској Каменици и Нишу.
- У њима се годишње уради око 5.000 срчаних операција, од којих половину, дакле 2.500 урадимо ми, а исто толико у осталим центрима заједно. Дакле, годишње ми у Дедињу урадимо 2.500 са сада смо око 1.100. Број је преполовљен - објашњава проф. др Ристић.
Групе хитности
Према његовим речима, операције се и сада изводе по листама приоритета.
- Они који не могу да чекају дуго за 30 дана им се заказује операције. Следећа група хитности је на 60 дана чекања, следећа група хитности је на 90 дана, а следећа преко 90 дана, с тим што се неки случајеви, као што су анеуризме, оперишу истог дана када дође пацијент у болницу. Такве пацијенте не можемо да одлажемо - истиче проф. др Ристић и понавља да је ковид знатно утицао да се листе продуже, иако су болнице биле полупразне:
- Али, све је то по одлукама Кризног штаба за борбу против корона вируса. Сви остали пацијенти морају да чекају да би се смањио број улазака и излазака из болнице, што је на штету тих болесника који имају друге болести. Дакле, вирус је имао приоритет. А, то је главни разлог што је лечење пацијената са срчаним болестима доведено у неповољну ситуацију. Они треба да се оперишу на време, а не у неком тежем стању. Све је то диктирала епидемија, а сигурно је да је могло више да се оперише - закључио је проф. др Ристић.
Први случај корона вируса у Србији потврђен је 6. марта 2020. године, а наша земља се тренутно налази у четвртом таласу епидемије.