ДВА ВИРУСА, ДВЕ СЛИЧНЕ ПРИЧЕ: Где је тачка везивања, а где разлика између шпанске грознице и корона вируса
Доктор Делић је изнео податак који мало ко зна - у току трајања пандемије шпанске грознице највећи убица није био сам вирус већ придружена инфекција.
Од првог регистрованог случаја корона вируса у Србији је прошло више од годину дана и јавност поставља оправдано питање каква ће бити будућност корона вируса - да ли ће нестати, као вирус који је изазвао шпанску грозницу, или ће бити заувек са нама, али у блажем облику?

"ПОСЛЕ БУСТЕР ДОЗЕ ИМУНИТЕТ ЋЕ ТРАЈАТИ ГОДИНАМА" Др Бабић најављује трећу дозу цепива која може бити КОНАЧНИ СПАС

МАЛА МИА ИДЕ ХРАБРО НАПРЕД! Победила је корону, сад наставља борбу са опаком болешћу - родитељима је потребна ПОМОЋ

МОГУ ЛИ СЕ ТРУДНИЦЕ ВАКЦИНИСАТИ И У КОЈОЈ ФАЗИ ТРУДНОЋЕ? Најновија истраживања донела одговор на горуће питање
Између пандемије шпанске грознице и корона вируса је прошло сто година, па је примамљиво упоређивати ове две пандемије.
Др Драган Делић, инфектолог у пензији, каже да ту морамо бити јако опрезни пошто се ради о два "сасвим различита вируса", а и ситуација је била другачија иако постоји одређена сличност.
- Ситуацију с краја Првог светског рата и данас није могуће поредити. Не само што се ради о два сасвим различита вируса, већ је и ситуација у економском и политичком погледу, као и по питању општег имунитета, била потпуно другачија тад у односу на данас.
Он подвлачи изнуреност људи на крају Великог рата и недостатак антибиотика као разлог велике смртности као и недовољна знања којим су располагали тадашњи лекари:
- Људи су тада били јако исцрпљени ратом и потхрањени, што данас, срећом, није случај. Такође, медицина тада није имала знања која ми данас имамо.
Кључна ствар је, каже др Делић, то што ми данас имамо кључно оружје за борбу против пандемије - вакцине.
- Они тад нису имали вакцине. Ми их имамо. Масовна вакцинација може да скрати и обузда ову пандемију.
Супер инфекције - опасност која прети
Доктор Делић је изнео податак који мало ко зна - у току трајања пандемије шпанске грознице највећи убица није био сам вирус већ придружена инфекција.
- Оболели од вируса који је изазивао шпанску грозницу умирали су најчешће од супер инфекције коју је изазвала бактерија хемофилус инфлуенца - напомиње.
Доктор каже да је данас уобичајено да се пацијентима дају антибиотици када имају упалу плућа не би ли се сузбила могућа бактеријска инфекција, док тада није било антибиотика.
- Ми данас дајемо антибиотике код упала плућа да бисмо предупредили да се на вирусну инфекцију надовеже нека бактеријска, а 1918. за ову бактерију није било лека пошто нису постојали антибиотици, нити вакцина. Вакцина против ове бактерије се данас даје деци.
Слабљење вируса - могућност или извесност
На питање да ли је могуће да ће вирус короне нестати слично вирусу шпанске грознице или остати са нама, др Делић сматра да је друга опција извеснија.
- Корона ће постати ендемична болест. Неће нестати, али ће бити знатно мањи проблем.
По његовим речима, преласком на човека корона вирус је дошао у извесну "слепу улицу''.
- То што је уопште прешао на људе је успех за вирус, али је сад у својеврсној слепој улици. Он се сада мора прилагођавати да би уопште опстао.
Др Делић затим објашњава да сваки вирус тежи томе да се размножава и да му тешке клиничке слике и смрт домаћина у суштини не одговарају.
- Сваки вирус, био он корона или шпанска грозница, жели да се размножава. Вируси само то и раде. Њима не одговара да им домаћин умре - каже.
Будућност корона вируса он види у претварању у сезонску болест, која ће се ипак много лакше преносити са човека на човека.
- Постаће сезонска болест. Биће могуће епидемије, али не и пандемије. Клиничка слика ће бити лакша. Ипак, лакше ће се преносити са човека на човека.
Истакао је да ће за то можда требати неколико година и ипак упозорио на могућност неких непредвиђених мутација.
- Незахвално је рећи колико ће бити потребно за то. Можда неколико година. Ипак, постоји и могућност да мутира у сасвим другачији вирус и да имамо проблема због тога.
Вакцина као спас
Иако данас имамо могућност да лако дођемо до потребних информација, људи су најчешће необавештени или још горе - погрешно информисани.
Презир према вакцинама др Делић повезује са масовним медијима и неуким доласком до података:
- Данас сви мисле да све знају и нису селективни што се тиче података. Неко ко укључи интернет мисли да више зна од специјалисте инфектолога.
За крај др Делић је подвукао важност вакцинације и разумевања њене вредности. Вакцинација је једини начин да се спрече даље мутације корона вируса и иизлазак из пандемије.
- Као што сам рекао, ми данас имамо вакцине против корона вируса. Имамо и за бактерију хемофилус инфлуенца. Дакле, у много бољој смо ситуацији него наши преци. Ипак, важност вакцине се не разуме. Да би се спречила нека потенцијална мутација корона вируса и да бисмо изашли из пандемије, једини излаз је - вакцинација - закључује др Делић.