КОШАВА ТРАЈЕ УВЕК НЕПАРАН БРОЈ ДАНА: Да ли је овај податак истина или заблуда?
Ових дана грађани Србије суочавају се са снажним ветром, који им отежава свакодневницу.
Поред тога што чини осећај да је напољу хладније, него што би заиста било да није ветра који је познат под именом Кошава, овај ветар је изузетно напоран и проузрокује болове у глави, сузење очију, а неретко се дешава и да носи смеће, преврће канте и друге лакше ствари.
ЛЕКАРИ СТРАХУЈУ ОД ЈЕДНОГ ДАТУМА! Каква је претња за разбуктавање короне слава која се највише слави у Србији?
КАКО ДА ПРЕПОЗНАТЕ "ОПАСАН ВАЗДУХ"? Загађеност је подељена у ШЕСТ КАТЕГОРИЈА!
ПОРОДИЛИШТА У СРБИЈИ ОБАРАЈУ РЕКОРДЕ! Корона нашој земљи донела БЕЈБИ-БУМ: Наталилет највећи у последњих 20 година
Ипак, постоје неке ствари које сигурно нисте знали о Кошави.
1. Кошава са Дунава
Кошава је источни или југоисточни ветар који дува са Карпата, а у наше пределе долази кроз "Гвоздену капију Дунава", односно Ђердапску клисуру.
Дува долином Дунава, у већем делу Србије и у Војводини, све до Суботице. Јавља се око Димитровграда, Ниша, Крушевца, Краљева, у Поморављу и Шумадији, док је око Колубаре и у Мачви нешто слабија. Најјача је у јужном Банату.
2. Постоје топла и хладна кошава
Топла кошава настаје у ситуацијама када се источније од нас налази антициклон, док је у Средоземљу циклон и доноси отопљење и до десетак степени.
Хладна кошава настаје када хладан ваздух крене са североистока Европе ка Балкану. Тада кошава доноси хладније време за пет до десет степени.
3. Удари велике брзине
Средња брзина кошаве је од 18 до 36 километара на час, али при појединим ударима њена брзина може премашити и 108 километара на час.
У Вршцу је 25. марта 1957. године забележена брзина од 135 километара на час.
Поједини удари кошаве су у јануару 1972. године у Београду на Зеленом брду достизали 137 километра на час. То је, до сада, најјачи удар ветра у Београду.
4. Заблуде о трајању кошаве
Не постоји одређен период колико ће дана кошава дувати. Стога нису тачна ни веровања да кошава увек дува непаран број дана.
Кошава обично траје од два до пет дана, али је често трајала и знатно дуже. Најдужи период кошаве забележен је 1953. године, када је дувала непрестаноод 11. октобра до 10. новембра, односно 31 дан.
5. Како настаје кошава
Хладан ваздух који струји од Украјине и Молдавије према западу на своме путу наилази на карпатски планински масив и, пошто је хладан ваздух доста тежак, не може се пребацити преко планинских ланаца.
Зато се пробија кроз разне планинске превоје и кланце, а највећим делом се спушта у долину Дунава и продире кроз Ђердапску клисуру.
6. Етимологија имена
Реч кошава је туђица, тачније, турцизам. Постоји стара, заборављена реч – устока, која се и даље користи у селима Моравичког округа.
Лингвиста Петар Скок тврди да је у питању турска синтагма кош – брз и хава – ваздух.
Синтагма је скована на нашем простору, за локалну употребу, па је, сходно томе, нема ни у турском језику, ни у расположивим турским речницима.
7. Ветар без падавина
За кошаву је занимљиво и то да је реч о ветру који ретко када прате падавине, односно скоро никада у исто време не дува кошава и пада киша. Она може да уследи тек када ветар престане да дува.
8. Најдуже кошаве
Најдуговечнија забележена кошава дувала је чак 31 дан, у фебруару 1972. године. Исти случај је и са оном из октобра 1953. године. Нешто краће дувала је кошава 1951. године (27 дана), а забележене су и кошаве још из тридесетих година прошлог века (1934. и 1935. година), које су трајале 24, односно 23 дана.