ОПРЕЗ! БЕОГРАД ВРВИ ОД КРПЕЉА: Ако посетите ова излетишта обавезно се прегледајте

Киша и влажно време ових дана створили су плодно тле за продужетак сезоне крпеља, те ове крвопије вребају на разним местима, а највише их има на популарним излетиштима у Београду, попут Аде Циганлије, Авале, Топчидера, Кошутњака... Оно што брине јесте да је чак 20 одсто тестираних крпеља заражено бактеријом која изазива лајмску болест.

У Заводу за биоциде и медицинску екологију кажу да се у овом периоду региструје повећан број крпеља.

- Јун је месец са оптималним временским условима за раст и развој крпеља у нашем поднебљу. То потврђују подаци добијени мониторингом који показују да се у овом временском периоду бележи повећана бројност популације крпеља - наглашавају у овом Заводу.

Заражени крпељи вребају од неуређених места до популарних излетишта

Крпељи су присутни на разним местима, а тамо где се бележи њихова велика бројност, бележи се и већи број заражених крпеља.

- Ареал распрострањења крпеља је веома разнолик, од уређених, неуређених, рудералних станишта, до објеката за смештај домаћих животиња и стамбених објеката. На основу спроведених теренских истраживања Завода за биоциде и медицинску екологије утврђена је позитивна корелација између броја заражених крпеља и локалитета са повећаном бројношћу броја глодара који су резервоари поменуте бактерије - наводе из Завода и додају:

- На територији града Београда повећана бројност крпеља је утврђена на локалитетима са повећаном фреквенцијом људи и домаћих животиња током године, односно на популарним излетиштима наших суграђана: Ада Циганлија, Авала, Топчидер, Кошутњак. Анализом узорака крпеља са тих локалитета утврђено је присуство заражених јединки.

Око 20 одсто тестираних крпеља је заражено
Иначе, у овом периоду велики број грађана доноси крпеље на ПЦР анализу у лабораторије Завода за биоциде и медицинску екологију, кажу у овој установи, како би се утврдило да ли су заражени бактеријом Борелиа булгдофери, изазивачем лајмске болести.

- Од укупног броја донетих крпеља на анализу, 20 одсто је било позитивно и та чињеница указује да је неопходно доносити их на тестирање како би се на време открило да ли је он заражен поменутом бактеријом - истичу из Завода.

Како је раније за "Блиц" објашњено у овом Заводу, уколико је крпељ заражен потребно је око 48 сати да он пренесе бактерију у тело човека.

Осим Завода за биоциде и медицинску екологију, тестирање на лајмску болест о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), осигураник, уз упут изабраног лекара, може да обави у већем броју здравствених установа у Србији међу којима су:

Војномедицинска академија (ВМА)Клинички центар Крагујевац
Клинички центар Србије
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"
Институт за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак",
Градски завод за јавно здравље Београд
Заводи и институти за јавно здравље у градовима широм Србије.

На овом линку читајте све о инвазији крпеља и када хитно треба да се јавите лекару.

Фактори који погодују развоју крпеља

За већину врста крпеља, период од средине марта до средине јуна представља време када су најактивнији.

- У то доба полажу јаја, развијају се, проналазе коначног домаћина на коме ће извршити своју репродуктивну улогу. У периоду од средине јуна до краја августа, наступа време када се нове јединке још нису излегле, тако да је у том периоду слабија фреквентност њиховог налажења. Темпаратурни оптимум активности, односно период када највећи број крпеља трага за домаћином, је при температурама од 20-25 степени - објашњавају у Заводу.

Како додају, осим температуре важан фактор је и влажност ваздуха, тако да је оптималан износ 45-80 одсто влажности ваздуха.

- За оне врсте које бораве на отвореним стаништима, значајан утицај има сунчано зрачење које доводи до акумулирања топлоте у тело крпеља који је хладнокрвна животиња, што им омогућава почетак активности и на нижим темпаратурама. Све ово нам говори да тренутне временске прилике, самим тим и тренутно влажно време, и те како погодују крпељима, што се огледа у повећаној бројности, уколико се не примењују адекватне механичке и хемијске мере за смањивање њихове бројности. Оно што ми на личном плану можемо урадити је да при изласку у природу будемо адекватно одевени, уз коришћење репелената за одбијање крпеља.

Препоруке Завода за боравак у природи

Избегавање боравка у угроженим подручјима
Добра заштита одећом (чарапе навучене преко панталона, врат додатно заштићен марамом, а коса качкетом или шеширом)
Обавезан преглед целог тела по повратку из природе
Носити одећу светле боје како би се крпељ што лакше уочио и направљену од глатке тканине за коју он не може да се ухвати
По повратку из природе туширање са доста шампона, крпељ пре убода лута по телу неколико сати, па га је могуће скинути и пре убода туширањем
У случају убода скинути крпеља пинцетом без употребе разних хемијских средстава
Пратити место убода неколико дана
У случају појаве црвенила које се концентрично шири око места убода, обавезно се јавити надлежној здравственој установи
Извађен крпељ може се донети на анализу у Завод за биоциде ради провере да ли је заражен бакретијом борелијом
У случају сумње на касне фазе Лајмске болести код пацијента, могуће је у Заводу за биоциде урадити анализе на присуство IgG и ИгМ антитела

Извор: Србија Данас/Ало