Купио је КРШ ОД ФИЋЕ стар 40 година, сви су му се смејали, а онда их је Јован ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ све ућуткао! (ФОТО)
Чврсто је решио да среди једног и упути се за Париз њиме.
Јован Јовановић (25) из села Багрдан, надомак Јагодине, велики је љубитељ аутомобила марке "фића", а своју љубав претворио је у авантуризам. Он је аутом старим 40 година успео да оде до Париза.
Од малена су га привлачили стари аутомобили, волео је нон-стоп да чачка испод хаубе. Први сусрет са "фићом" је био са његових 14 година, када су старији другари купили тај ауто и направили кабриолет.
- После извесног времена решио сам да набавим једног. У суседном селу сасвим случајно сам видео да један стоји испод ораховог дрвета. Одмах сам питао власника да ми прода, али није хтео јер није желео да ризикује, пошто је ауто био у распаднутом стању - присетио се Јован.
Међутим, он је био упоран месецима и успео је да га убеди, а продавац није хтео да му наплати ништа - добио га је на поклон. Није био у возном стању, па га је довезао трактором до куће. Када су ауто видели родитељи и деда, њихове прве речи биле су "шта си дотерао то гробље".
Упркос свим тим негативним коментарима и без подршке успео је да га оспособи. Одрадио је мало лимарију и возио се у дворишту пошто фића није имао папире.
Како је "Фића" ушао у крв
После годину дана, Јован је положио возачки испит, додао још пара и купио другог фићу, али овог пута са папирима.
- Опет је било негативних коментара, али нисам обраћао пажњу на то. Био сам упоран, данима сам радио око аута. Упознавао сам га као када одем на састанак са девојком, буквално је ово тако било, "љубав на први поглед". Одједном је ушло у крв, као љубав и жеља - рекао нам је овај велики љубитељ аутомобила марке фића.
Радио је и ишао у школу, није излазио као сви, како би уштедео новац за регистрацију свог аута, који је '77 годиште. Возио га је поносно, вољно и са осмехом до ушију.
Сваког "фићу" ког је купио, зарадио је "поштено са својих 10 прстију", пошто није имао подршку ни од кога. Сваке године је пазарио бар један ауто ове марке, а 2018. године купио је око 14 возила, од тих један је купљен буквално за гајбу пива, узет са њиве. Тренутно сада има седам аутомобила неке за мењање делова, а неке за даљу рестаурацију.
Сањао је ове аутомобиле, како их купује, како иде на скупове, буквално их је заволео. Одувек је имао жељу да оде на неки даљи пут њиме, што се и остварило.
- Први пут сам ишао за Македонију 27. августа 2017. са другаром, то је било одушевљење. Осмех са лица нисам скидао и нисам имао страх нимало, тако да сам за почетак прешао око 700 км без проблема. Тада се јавља још већа жеља и љубав према "фићама". Хтео сам да обиђем свет њиме - рекао нам је Јован.
Када није имао шта да ради на ауту, једноставно би оборио предње седиште и легао, зажмурио и одмарао.
Овај обожавалац "фића" из Србије је у Парз отишао у септембру 2016. године, јер су пословне прилике биле погодније, али тешка срца је оставио своје аутомобиле. Каже да "само што му суза није кренула", али је рекао себи - вратићу се.
Провео је 7 месеци у Паризу и сваког дана је говорио себи - средићу једног и доћи ћу њим овде, у Француску. Вратио се у Србију, али убрзо опет одлази назад у град светлости, где ради пет месеци и одлучује да оде на одмор у своје село.
Чврсто је решио да среди једног и упути се за Париз њиме. Сам без помоћи радио је три дана и ноћи око лимарије, припреме и фарбања. Спремала се и Фићијада 14. августа у Јагодини, успео је да га заврши до тада.
- Питао сам старије возаче фиће за савете за дужи пут, где треба да обратим пажњу промотора, добијао сам разне одговоре, неки су ми рекли чак да је фића за отпад, али углавном су били одговори "свака част, дечко, млад си, понеси свећице, каблове, платине, каишеве, карбуратор, прирубнице, ђунту и пуни бензином", послушао сам сваки савет - присетио се Јован.
Три дана пред полазак за Париз плану се прикључује и његов пријатељ "верни доктор", тако га зову, да му помогне да одраде механички све што треба.
Како је ауто био у прелазној години из старог у нови тим, морали су да замене неколико ствари на мотору - хладњак, водену пумпу, ставио је кућиште са термостатом, додао скалу са показивачем температуре, заменили су ламелу, сипали ново уље, антифриз - спаковали све и чекао се тренутак поласка.
На растанку са родитељима, Јован је приметио да су "они љути, намрштени, видела се та нервоза и брига чиме је он то кренуо на тако далек пут".
На пут по Европи
Кренуо је 22. августа поподне, у Новом Саду је правио прву паузу. Потом је прешао српску, па мађарску границу и ушао у Еворпску унију. Онда се десило оно што је Јован и очекивао.
- Возио сам десном траком просечном брзином 80км/х где је ауто имао нормалну температуру од 80 до 85 степени. Сви су ме претицали углавном су махали, сликали или сам им видео само осмех на лицу. После 15 сати вожње стигао сам у Беч, где сам остао неколико дана - испричао је Јован Јовановић.
Вожња кроз Беч била је неописива, на сваком семафору нема ко га није питао да ли је фића на продају, а он је, наравно, одговарао да није. На пут је поново кренуо 29. августа поподне, напунио је резервоар и изашао на ауто-пут где се наставља атракција "мале наранџасте муње".
Успут га је зауставио возач камиона, Србин, јер је мислио да је Јован купио Фићу од његовог деде. Поздрављали су га у Салзбургу и Минхену, једноставно свуда је био несвакидашња појава.
- Стигавши у Париз испред стана где тренутно живим, угасио сам мотор, удахнуо и рекао себи: "Јоване, успео си". Сузе су кренуле, а у грудима те нешто стеже, осећаш врелину у телу. Видиш испред себе велики успех, о ком си маштао да и остварио си га - био је искрен Јован.
ТРАНСПЛАНТАЦИОНИ ПРОГРАМ У КЦС: Хуманошћу породице донора током викенда спасена четири живота!
"Фићко", како га од милоште Јован зове, вози се по Паризу увек када временски услови то дозвољавају, а прешао је 2224 км без иједног квара.
- Никада не бих мењао за било које новије возило, јер "фића" се воли све остало се вози. Једина и права искрена љубав ми је овај ауто. Рекао сам то 100 пута. Једино ме он никада није изневерио - закључио је емотивним речима наш разговор.
Пратите нас на нашем инстаграму Србијаданас.