КУПУЈЕТЕ КАФУ, ХЕМИЈУ И ГАРДЕРОБУ НА ПИЈАЦИ? Ево зашто то не би требало да радите
Кафа и друга акцизна роба, чоколада, гардероба, техника, хемија, козметика и слични производи не би смели да се продају на пијацама без издавања рачуна и плаћања пореза, а та роба налази пут до тезги због неадекватне примене прописа, кажу у НАЛЕД-у
Продаја такве робе на око 410 пијаца у Србији без издавања рачуна и плаћања пореза, представља велики извор сиве економије и нелојалну конкуренцију легалној привреди.
КАКО ЋЕ СРБИ СЛАВИТИ СЛАВУ У ДОБА КОРОНЕ? Старешина храма и епидемиолог издали важну препоруку
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОСВЕШТАО: После 300 година поново ће се чути сва звона са прве задужбине Стефана Немање
ПРЕСЕК СТАЊА: Ова три града у Србији имају највише заражених корона вирусом данас
То је један од главних закљуцака нове анализе НАЛЕД-а и ГИЗ-а, која се бави пијачном продајом такозваних несопствених производа, односно артикала које трговац не производи, већ их само препродаје, а неретко је реч о роби набављеној путем шверца.
На пијацама има око 70.000 продајних места, од чега 68 одсто чине тезге, на којима највише има пољопривредних произвођаћа и занатлија односно оних који као продавци сопствених производа могу да послују као паушалци и без фискалне касе.
У НАЛЕД-у наводе да су два типична примера како на тезге стиже техника, хемија, кондиторски и други производи.
Председник НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију и директор корпоративних послова Пхилип Morris Сервицес Иван Милетић објашњава да је први да продавци у статусу предузетника-паушалаца продају несопствене производе, а инспекције то не санкционишу као недозвољену активност.
Други пример су, каже, нерегистровани трговци који до тезге долазе тако што је узимају у "подзакуп" од продаваца који испуњавају услове за рад на пијаци.
Неиздавањем рачуна крше и Закон о заштити потрошаћа, јер им не остављају могућност да рекламирају производ, а слична пракса заступљена је и код уредно регистрованих трговаца на пијацама који избегавају да евидентирају промет преко касе како се не би видело колики промет остварују.
У НАЛЕД-овом истраживању ставова о сивој економији, грађани су истакли да, не рачунајући свеже намирнице, на пијацама највише купују гардеробу (30 одсто одговора), козметику и кућну хемију (27 одсто), кондиторске производе (22 одсто), кафу (15 одсто), електроматеријал и алат, цигарете...
Проблем је, наводи се, недовољан надзор над продајом несопствених производа.
Пијачне управе, напомињу у НАЛЕД-у, најчешће контролишу само да ли закупац тезге има уговор о закупу док немају никакав основ и механизам да одузму робу и избаце трговца с пијаце.
НАЛЕД препоручује на првом месту усклађивање и прецизирање свих прописа који регулишу пијачну продају, како би на пијацама само продавци пољопривредних производа имали право на продају без издавања фискалних рацуна.
Предлажу и могућност увођења посебног режима опорезивања за продавце несопствених производа који би у обзир узео њихове ниске приходе и омогућио им легалан рад.
Препорука је и да се боље координира надзор инспекција и појача саветодавни надзор, али и да се ради на подизању свести потрошача да имају право да траже рачун за све куповине на пијаци.
Један од добрих механизама, сматрају, могло би да буде постављање табли на улазима пијаца који би информисали грађане који производи смеју да се продају на тезгама, а који само у локалима у оквиру пијаце.