ЛЕГЕНДАРНИ ДОКТОР ЛАЗИЋ СЕ БОРИ ЗА ЖИВОТ: Ратни хирург који је СПАСИО ХИЉАДЕ ЉУДИ у болници због КОРОНЕ

Миодраг Лазић / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/RTS Програм за дијаспору - Званични канал

Да спасилац буде спасен.

Више од четири године, он се усред рата, често и под паљбом гранта, лавовски борио за животе хиљада рањеника, жена, деце… Није морао. Био је хирург, добровољац из Ниша на задатку у ратом захваћеној Републици Српској и тадашњој Републици Српској Крајини.

(УЖИВО) Пандемија из минута у минут: Велика Британија има 936 жртава у једном дану; У Италији умрле још 542 особе

БРОЈ ОБОЛЕЛИХ У ПОМОРАВЉУ РАСТЕ: У Ћуприји 98 људи заражено, у Параћину 42! Шесторо показало негативан резултат

"ВАТРЕНО ОКО" ИЗ ВУХАНА И РОБОТИ БРАНЕ СРБИЈУ: Невероватна помоћ од КИНЕСКЕ БРАЋЕ, лабораторија код Ниша у РЕКОРДНОМ РОКУ

"ВАТРЕНО ОКО" ИЗ ВУХАНА И РОБОТИ БРАНЕ СРБИЈУ: Невероватна помоћ од КИНЕСКЕ БРАЋЕ, лабораторија код Ниша у РЕКОРДНОМ РОКУ

Данас се, у Нишу, лекари боре за његов живот. Рат је преживео. Да ли ће легендарни ратни хирург др Миодраг Лазић, добити битку против корона вируса?

Ово је прича о њему.

У августу 1991. напустио је сигуран и удобан живот лекара хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Касније је, подстакнут драматичним искуствима у спасавању живота почео да пише дневник.

"Дневник ратног хирурга" потресно је сведочанство о рату без оружја у којем нема предаха.

Миодраг Лазић / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/TV Зона плус

- Глина. Радим као једини општи хирург у глинској болници, јединој болници у Републици Српској Крајини. Дан и ноћ – операције, прегледи и превијања. Покривам простор од око 200.000 становника. Прва линија фронта са усташким снагама, река Купа удаљена само три километра од болнице. За та два месеца, април и мај 1992. године, имао сам више од шездесет рањених и четири погинула борца. У мају смо два пута гранатирани. Четвртог маја по Глини су падале гранате од 22 до један час – забележио је др Лазић.

А забележио је и ово: "Десетак дана радим дан и ноћ. Спавам кад могу, у три – четири ујутру, у подне, у шест по подне, у девет, када имам времена. А никада дуже од сата. Има дана када оперишем без престанка, по цели дан. Заспим на операцији. Спавам десетак минута…"

Забележено је и како је, на сарајевском ратишту, буквално из мртвих вратио рањеног борца Васу Јеремића. Кад је већ проглашен мртвим, масирао му је срце, поломио ребра масирајући – ништа! Онда је у очајању отворио грудни кош, узео руке и масирао га, голим рукама, док срце није прорадило. Срце на длану – дословно!

Добио је бројна одлковања, између осталог и Крст милосрђа, кумовао је деци бораца које је спасао из мртвх, опеван је у песмама својих некадашњих сабораца.

- Доктор Лазић је својим рукама буквално држао моје срце и масирао га – сведочио је, годинама касније Васо Јеремић.

- Незаборавни петак. У салу сам ушао у 20.30 часова и непрекидно радио до 13 часова.

У ратном дневнику др Лазића забележено је и какве је битке водио на Видовдан 1993. године у средњој Босни, где је лечио и српске и хрватске борце.

- Незаборавни петак. У салу сам ушао у 20.30 и непрекидно радио до 13 часова. Операција за операцијом, тешке повреде стомака, прострелна рана у стомаку, тешка повреда црева, велико крварење. Павловић из Кисељака, тешка повреда тела, изгледа, бомбом. Његов синовац Влатко Павловић такође има тешку повреду стомака. Милутин Станишић, Илијаш, прснути чир, операција. Јуре Мијић, Краљева Сутјеска, тешка повреда леве надлактице. Операција за операцијом. Осам операција, једна за другом. Сваки хирург који ово прочита схватиће који је то напор – остаће записано у његовом дневнику.

Овај дневник је, како је написао један од рецензената не само драгоцено искуство из прве руке и из срца рата, него и "снажан протест против безумља рата".

Ратни пут др Лазића почео је 4. августа 1991. године у Книну и потрајаће пуних 1.200 ратних дана. У међувремену, његова ћеркица и синчић су у Нишу одрастали без њега. Знали су да је "тата потребнији другој деци". Хиљаде људи је спасао, стотине њих му је умрло на рукама.

У Крајини је остајао 13 месеци. Слали су му авион, да напусти бојиште, одбио је. Кад су га питали зашто рекао је "да се ни утакмица не напушта на полувремену, ни из биоскопа не треба изаћи док филм није готов."

Као хирург је учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године, а потом се као добровољац јавља у ратну болницу "Коран" на Палама у Републици Српској.

Један је од оснивача ратне болнице "Жица" у Блажују код Сарајева, такорећи на самој линији фронта. Остао је тамо пуних 40 месеци, као једини хирург на подручју тадашњег српског Сарајева. Ту је обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом. Ово је подручје напустио тек у фебруару 1996. године, након потписивања Дејтонског мира.

Како је раније сведочио, и данас често долази у Републику Српску, где га дочекују као драгог госта. Ипак, како једном рече, не сме да се зауставља у сваком месту где живе његови некадашњи пацијенти, него се кришом "шуња" од Милића, до Рогатице, Вишеграда, Сокоца… иначе би једно његово путовање потрајало годинама, док се са сваким поздрави и прозбори коју реч.

Сви ти људи ових се дана моле за његово оздрављење. Да спасилац буде спасен.

Надају се да ће др Миодраг Лазић, енергични и неустрашиви ратни хирург, победити и корона вирус, као што је много пута побеђивао у наизглед безизлазним стуацијама.