Лепа акција Срба са Купреса: Састали се и очистили сеоско гробље
Ништа није случајно. Па ни то што сам се ноћас пробудио када време није. Овде у Каракасу, у Венецуели, где се налазим, је три сата после поноћи.
Укључим телефон, уђем на Фејсбук профил “Пољана - Виторог” и, што би се рекло из прве, видим објаву која ме је истински обрадовала и изазвала навалу емоција. Због којих сам сан и спавање послао к врагу, попио шљивовицу коју сам донео из Србије и узео да напишем овај чланак.
Да се на тај начин, у име свих нас далеко од завичаја, одужим добрим људима.
Тамо далеко, на Купрешкој висоравни, испод Великог Виторога, где се небо са планином спаја, где је лепше од самога раја, у мом родном селу Шеменовцима, моје комшије организовале су већ традиционалну добровољну акцију чишћења сеоског гробља.
Које захваљујући њима увек изгледа као парк. Као и друга сеоска гробља на делу Купрешке висоравни, која су по Дејтонском споразуму припала српској општини Купрес.
Вредно је поштовања и може да послужи за пример са којом пажњом се ти горштаци, жуљевитих руку и добре душе, односе према својим прецима и њиховој вечној кући.
На видео снимку на Фејсбуку видим да их се окупило двадесетак. Крндија, Марића, Боснића и Кнежића. Скоро све мушке главе које су остале да се на родној груди и очевини боре за опстанак живота испод Великог Виторога. Али има и оних који су дошли из Бањалуке.
Једни косе тримерима а мој школски друг Реља Крндија, партизановац, којег смо у школи звали Моца Вукотић, јер је добро играо фудбал, размахао се кованицом из Мркоњић Града.
Најстарији акцијаш, мој брат од стрица Шпиро Марић, чувени Шпирацан, има 91 годину али видим да мало грабуља покошену траву, а мало наздравља ракијом.
Ту су и браћа Рајко, Влајко и Перо Крндија, браћа Спасо и Радослав Кнежић, унуци Булута Боснића Неђо, Бранко и Миле, Душан, Стојан и Мирко Кнежић, Драгомир и Душан Марић…
Е сад чекам да заврше па да ми пошаљу своју групну фотографију…Чекам, пијем другу ракију, слушам пјесму мога брата од стрица Ђоке Марића а сузе саме клизе низ образе. Да ли више од туге или среће, ко ће га знати.
-Пјевај грло, точићу ти вина, не пјеваш ми 20 година, нек одјекне пјесма до небеса, нема кјепшег града од Купреса. Пјевај грло, пјевај, оне пјесме своје, поздрави ми Благај, на граници што је.
