Летња сезона се још није захуктала, а у Грчкој већ преминула два српска држављана! Докторка открива: Ово су кобни потези
Смртни случајеви су углавном последица инфаркта или можданог удара, у последњих двадесетак дана преминуле су две држављанке Србије од 77 и 74 године, а трећа стара 62 године после шлога и срчаног удара смештена у болницу.
Летња сезона још се није ни захуктала, а у Грчкој су већ забележене две смрти српских држављана, док је једна туристкиња једва преживела мождани удар на плажи.
С обзиром на то да је прошлог лета, за мање од два месеца, најмање 30 Срба умрло током годишњег одмора у тој земљи, и то углавном због срчаних проблема - стручњаци саветују посебан опрез старијима!
На плажи у Ханиотију на Халкидикију крајем маја преминула је 77-годишња држављанка Србије. Позлило јој је током купања, а из мора је извучена без свести. Упркос напорима лекара, није јој било спаса.
Нова трагедија догодила се 10. јуна у месту Переа, надомак Солуна, где се утопила 74-годишња Српкиња. Њено тело приметили су купачи у плићаку и извукли га на обалу, након чега су обавештени обалска стража и Хитна помоћ. Иако су лекари одмах започели реанимацију и жену хитно превезли у болницу у Солуну, могли су само да констатују смрт.
Само неколико дана касније права драма одиграла се на плажи у Лептокарији, где је 62-годишња туристкиња из Аранђеловцадоживела мождани удар, а потом и срчани застој. Захваљујући брзој реакцији лекара и присутних грађана, жена је реанимирана и хитно пребачена у болницу.
Да овакви случајеви нису изоловани, показује и прошлогодишња статистика. Према подацима Генералног конзулата Србије у Солуну и наше амбасаде у Атини, од 1. јуна до средине августа прошле године у Грчкој је умрло најмање 30 наших држављана.
Многи су изгубили живот услед инфаркта, можданог удара и других компликација које високе температуре могу да изазову или додатно погоршају код особа с хроничним обољењима.
Специјалиста опште медицине др Радмила Шехић за Курир каже да године саме по себи нису препрека за путовање, али да је неопходан додатни опрез.
- Саме године нису пресудне. Има људи у позним годинама који су потпуно витални, док поједине особе средњих година већ имају озбиљне здравствене проблеме. Море може да буде веома корисно и пријатно, али треба имати у виду да промена климе представља одређени стрес за организам, посебно за људе с хроничним обољењима - објашњава др Шехић.
Ко је најугроженији
- оболели од кардиоваскуларних болести
- пацијенти који су преживели инфаркт или мождани удар
- пацијенти с повишеним крвним притиском
- оболели од дијабетеса
Она саветује да се старије особе пре пута обавезно консултују са својим лекаром и провере да ли је потребно прилагодити терапију условима који их очекују на летовању:
- Високе температуре доводе до ширења крвних судова и пада крвног притиска, па је код особа које користе терапију за хипертензију понекад потребно кориговати дозу лекова. То, наравно, треба радити искључиво уз савет лекара.
Савети
- Избегавајте најтоплији део дана и не излазите на плажу између 11 и 16 часова
- Никад не скачите нагло у хладну воду, већ постепено улазите
- Пијте довољно течности, пре свега воде, а избегавајте алкохол и газирана пића
- Старији особе и особе с хроничним обољењима (срце, притисак, шећер) треба да се консултују с лекаром пре пута
- Редовно узимајте терапију
- Пливајте тамо где има спасилаца
Посебну пажњу треба обратити на понашање током боравка на плажи, који би требало ограничити на јутарње часове и период након 16 сати:
- Једна од највећих грешака је улазак у море одмах након дужег излагања сунцу. Разлика у температури између ваздуха и мора може бити и 10 степени! Зато је важно да особа неко време проведе у хладу, под сунцобраном или у дебелом хладу дрвећа, па тек кад се тело аклиматизује, лагано и постепено улазити у воду.
Докторка упозорава да старији купачи не би требало да се удаљавају од обале.
- Без обзира на то какав сте пливач, не удаљавајте се од обале и бирајте плаже које имају спасилачке екипе. Ако вас у дубини ухвати грч или вам позли, нико вас неће приметити на време и минути ће бити изгубљени - истиче др Шехић.
Када је реч о исхрани, препорука је да се избегавају тешки оброци пре одласка на плажу.
- Велика количина хране прегрева тело, а крв се повлачи у желудац због варења, па особа онда буквално омамљена улази у воду. Много су бољи лагани оброци - воће, поврће и салате, уз редован унос воде - упозорава докторка и додаје да посебно опрезни треба да буду они који већ имају озбиљне здравствене проблеме.
- Најугроженији су они који болују од кардиоваскуларних болести, имају повишен крвни притисак, дијабетес или су раније претрпели инфаркт или мождани удар. Код њих високе температуре, физички напор и промена дневног ритма могу знатно повећати ризик од озбиљних компликација - каже докторка, наглашавајући да је јако важно и пре пута се распитати да ли у летовалишту постоји амбуланта, здравствени центар или дежурна медицинска служба, јер то није случај у свим туристичким местима.
Нигде без здравственог осигурања
Стручњаци годинама упозоравају и да на летовање не треба кретати без путног здравственог осигурања. Полиса за једну особу за 10 дана одмора, како је Курир писао, може се наћи већ од око 1.550 динара, док се просечна полиса с покрићем до 30.000 евра креће око 2.000 динара. За четворочлану породицу осигурање углавном кошта око 3.300 динара. С друге стране, трошкови лечења у иностранству могу бити вишеструко већи. Обичан преглед лекара, на пример, у Грчкој кошта од 40 до 180 евра, хитан пријем од 150 до 800 евра, док се један болнички дан наплаћује између 150 и 500 евра.
Србија Данас/Курир