"Знај, анђеле мој...Увек ћу га чувати": Срце девојчице коју је УБИО ЕКСТАЗИ ПОНОВО СНАЖНО КУЦА! (ФОТО)
Мајка троје деце добила је ново срце у моменту када је мислила да је њена мисија на овом свету завршена
Трагична судбина петнаестогодишње Аранђеловчанке која је 6. новембра преминула на ВМА, након што је четири дана раније на журки попила таблету екстазија, игром судбине донела је срећу другој аранђеловачкој породици – породици Тамаре Добричић (41), мајци троје деце, која је чекала на трансплантацију срца.
У Тамари је после трагедије закуцало срце настрадале С., чији су родитељи дали пристанак за донирање њених органа. Чије је срце добила, Тамара је сазнала 18. новембра, након чега је објавила дирљиву поруку на свом Фејсбук профилу.
- У моментима као што је овај не постоје речи… Те вечери из емисије сазнајем чије срце продужава мој живот. Туга неизмерна у једном дому, малтене у комшилуку, с друге стране неизмерна срећа у другој кући. Аранђеловац, само ту се оваква чуда дешавају… Како исказати захвалност породици донора? Како се понети да би остао човек? У мени јача ово дивно срцуленце. Знај, анђеле мој, чувам га. Увек ћу га чувати… - написала је Тамара.
У исповести Тамара, која је још у болничком лежају Клиничког центра Србије, каже да су њени здравствени проблеми почели још 2002. године.
- Три године касније констатован ми је миокардитис, озбиљно обољење срца, и било ми је добро до пре четири године, а онда опет проблеми. Године 2015. су ми уградили два пејсмејкера, али ми се стање стално погоршавало, и почетком ове године сам стављена на листу за трансплантацију. Прошлог месеца ми се стање знатно слошило. Крај. Знала сам да ми се ближи крај. Завршила сам у болници, у Ургентном центру, а онда на Одељењу за трансплантацију. И онда 6. новембра долазе докторке у моју собу и кажу да постоји могућност да у току вечери добијем срце. Нисам веровала у то јер је и раније било неколико најава, позива, чекања, али ништа…Увече, око 19 сати, све је почело. Ушао је доктор и скинуо ми пејсмејкер. Знала сам да је то почетак трансплантације. Успавали су ме и ту ноћ су ме оперисали. Сутрадан сам се пробудила с новим срцем – прича Тамара.
После 11 дана сазнала је чије је срце добила.
- То није било лако сазнати. Ми смо Аранђеловчани, сви се знамо. Ја ту породицу познајем. Код њих смо у радњи куповали намештај. И њу сам видела неколико пута. Увек радосно дете, весело. Она није била наркоман, није се дрогирала. Ту ноћ ју је дечја радозналост одвела у смрт, нажалост. То је једино чега се и ја бојим за своје троје деце – прича Тамара.
Каже и да се за сада није чула са девојчициним родитељима.
- Ја сам још у болници и бићу овде бар наредне две недеље. После тога ћу бити код куће, али још месец дана без контакта с другима због вируса. Имам жељу да одем код њих, али се истовремено плашим јер можда не би требало. Осећања су ми толико помешана да ћу одлуку о сусрету препустити њеној породици. Нека они одлуче. Мени је тешко, а не могу замислити како је тек њима. Ја сам њима захвална што су одлучили да буду донори. Знате, овде у болници људи умиру сваки дан чекајући на органе. И то је веома тешко. Свима је тешко, нама пацијентима, докторима, медицинским сестрама - прича Тамара.
Тамара је пре болести радила на градској телевизији и зна шта се дешава у граду када је у питању нарко-мафија.
- Могу само да поручим родитељима да своју децу васпитавају онако како су нас васпитавали наши родитељи. Држите их под контролом јер се страшне ствари дешавају на улици - каже Тамара.
20 интересантних ствари које можда нисте знали о Србији
Отац настрадале девојчице Б. С., није имао снаге да прича за медије.
- Ми смо се као родитељи трудили да урадимо све што смо могли за нашу ћерку - било је све што је могао да каже у телефонском разговору. За поруке, савете родитељима, нема снаге. Превише је рано.
