"МАРИЈА У ВИЛИ НА ЦЕТИЊУ ЧУВА ВРЕДАН КРСТ" Милошевићев човек од поверења открио досад непознате детаље
Марија на Цетињу борави од одласка из Србије
После дуге две деценије од хапшења Слободана Милошевића, Драгутин Миловановић Миња (63), некадашњи члан Главног одбора СПС, блиски сарадник и човек од највећег поверења бившег председника Југославије, изнео је непознате детаље о животу овог, за њега највећег сина српског народа.
УЗ ОВАЈ МИНЕРАЛ СПРЕЧИТЕ ГОМИЛУ БОЛЕСТИ: Изузетно важан за функцију штитне жлезде!
СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА У СРЕДУ? Брнабић објаснила значај имунизације, и да је у плану нов погон за производњу вакцине
ХРВАТСКИ ФИЈАСКО У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ: Скандал за скандалом, сад је на реду министар здравља
Каже да никада неће заборавити 24. април 1987. године. Тада је Милошевић први пут дошао у Миловановићево родно Косово Поље.
- Долазили су доле многи политичари и ми Срби с Космета смо у њих гледали као у спаситеље који ће нас сачувати од албанских терориста и насиља којем смо били изложени. Милошевић је, као ниједан до тада, имао нешто посебно у себи и оно што сам првог дана видео у њему није бледело никада. Напротив, само је употпуњавало слику једног српског горостаса, правог Србина спремног да предводи државу. Тада ми је било јасно да ће он водити Србију, ништа ту није могло другачије да буде. Једноставно, није му било премца - пребира по сећањима наш саговорник детаље првог сусрета са Милошевићем.
ОДРЕКЛИ ГА СЕ МНОГИ ДРУГОВИ
Миловановић је, наиме, један од ретких "слобиста" којсе свог председника није одрекао после 5. октобра.
– Многи су га се другови одрекли кад је отишао с власти, а ја не. Нека је свакоме на част. Идем и увек ћу да ходам уздигнута чела и чистог образа, јер сам био на страни правде. Погледајте само ко је из СПС измакао тој правди и биће вам јасно ко га је издао – загонетно поручује Миња.
БАНЕТУ ФАЛИЛЕ ГУСЛЕ
Предводника пете колоне, како додаје човек упућен у скоро сваки детаљ из живота свог идола, Слоба је сам у једном тренутку именовао.
- Из Хага је звао телефоном и обратио се нама као члановима Извршног одбора, рекавши да Бранислав Ивковић мора да буде искључен из странке, јер предводи пету колону. Тада је и сам Ивковић био присутан и први се јавио за реч. Елоквентан какав јесте, кренуо је да се правда и Слобу да кује у звезде, само што и гусле није узео… Изговор му је био да му то смешта пројуловска група у партији. Међутим, од нас је тражено да се изјаснимо о том предлогу и само га је нас седморо подржало у томе. Ако је тако рекао мој председник, ко сам ја да му противречим или сумњам у његову одлуку - говори Миловановић.
МИЛУТИНОВИЋ НАЈВЕЋИ ИЗДАЈНИК
Ипак, за највећег издајника помиње једног другог социјалисту, иначе високог функционера и у партији, а посебно у држави тог доба.
- Милан Милутиновић је брука српског народа. Три куће од виле „Мир” је била далека његова резиденција, а били су кућни пријатељи. Неколико пута се покушавало ступити у контакт са њим тих дана, али узалуд. Славица Ђукић Дејановић и ја смо ишли код њега лично, али није хтео да нас прими. Слободан га је звао, није се јављао. Тад је мени све било јасно. Сама чињеница да је једини од Срба ослобођен у Хагу говори довољно ко је издајник над издајницима - подвлачи Миња, додајући да има још другова који и данас уживају заштиту власти због сарадње са ДОС.
ХАШКА ОДБРАНА
Скромно истиче да је имао удела у припремању Милошевићеве одбране.
- Он је хтео да се претходно детаљно информише о сваком сведоку кога тужилаштво изводи. Покојни Живорад Игић и ја смо тако прикупљали информације са терена и обавештавали га о животу сваког од њих, на основу чега се Слободан достојанствено бранио. Ми запишемо шта нам кажу људи о том и том сведоку, а онда нас Слоба поподне позове и ми му све то издиктирамо. Он то онда запише и увече направи стратегију за сутрадан. Зато је био тако спреман, што је одушевљавало правнике у Хагу. Многи су га поштовали, у шта сам се лично уверио пошто сам двапут био тамо - наводи Миловановић.
ПРВИ СУСРЕТ СА МИРОМ
Каже да Милошевићеву супругу Миру Марковић није познавао све до 1997. године, па нам препричава тај први сусрет.
- Било је то у Карађорђеву негде пред Нову годину. Звао ме је председник да дођем тамо зато што ме је веома ценио и имао много поверења које ја никад нисам изневерио. Слободан је такав био, одмах ми је понудио да нешто поједем и попијем, а Мира је била интелектуалка са визијом од 50 година унапред. Кад је видела да ћемо да причамо насамо, повукла се у друге просторије рекавши да не жели да нам смета. После тога виђао сам је често, посебно када се све ово око Слобе издешавало - прича Миловановић.
МАРИЈА КАО СЕСТРА
Са Маријом Милошевић последњи пут срео се у лето 2018. на Цетињу, где она борави од одласка из Србије.
- Посетио сам је као своју сестру. У контактима са Миром, она ме је молила да кад год одем у Црну Гору посетим Марију, а онда је известим о томе како јој ћерка изгледа. Два сата сам био Маријин гост пре скоро три године и доста смо причали. Тачно је да је много разочарана у ову државу, како да не буде. Иначе, она у кући чува крстачу са Слободановог гроба, која је према жељи породице ишла паралелно са пирамидом. Кућа јој је пуна књига и слика, а у дворишту има бар три велика кавеза у којима је неколико руских овчара - открива Миловановић.
И ПИРАМИДА И КРСТ
Испало је тако, каже, не зна ни он сам зашто, да на сахрани Милошевића у Пожаревцу носи тзв. пирамиду са именом покојника.
- Сигурно је тако породица хтела, и то је за мене била огромна част. Слободану се спочитавало да није верник и да не иде у цркву. Он је прво требало да буде сахрањен у Москви и покојни Богољуб Бјелица, који је био прави аскета у СПС, у разговору са Миром дан после Слобине смрти био је видно разочаран што ће председник почивати овде. Рекао јој је: „Добро, Миро, нека буде сахрана у Србији, али ја нећу дозволити да се Слоба сахрани без свештеника и крста”. Она се сложила са тим, а знамо шта је после било и како је тадашња власт била немилосрдна око сахране. Зато тврдим и уверен сам у то да Србија може да крене напред једино ако изгради цркву покајницу посвећену Слободану Милошевићу, да се као народ колективно покајемо због свега што је на правди Бога урађено једном председнику, великом Србину који је свој живот дао за отаџбину - закључује Миловановић.