Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

МАСКЕ И ПОСЛЕ ВАКЦИНЕ: Шест разлога због којих ћемо још дуго морати да се придржавамо заштитних мера

05.01.2021. 07:22
Пише:
Србија Данас/Српски телеграф
Koronavirus u Srbiji
Коронавирус у Србији / Извор: Фото: СД/илустрација/Профимедиа

Потребно је да 60 одсто људи буде имуно, а за то је потребно да се вакцинише око милион и по грађана Србије

Примиш вакцину и све по старом: и даље обавезне маска, дистанца... Овако би могао да изгледа наш живот после вакцинације иако нико не спори да је она вероватно једини реалан спас у борби против вируса ковид-19.

Протеклих дана сведоци смо двојаких савета стручњака (не само наших), који нам, с једне стране, свесрдно препоручују вакцину, док нас, с друге, упозоравају да ћемо све мере заштите морати да користимо још дуго након тога.

ДОКТОРКА ГРУЈИЧИЋ ПОСЛАЛА СНАЖНУ ПОРУКУ О КОЈОЈ БРУЈИ СРБИЈА: Жртва неких људи не сме да буде узалудна

ДОКТОРКА ГРУЈИЧИЋ ПОСЛАЛА СНАЖНУ ПОРУКУ О КОЈОЈ БРУЈИ СРБИЈА: Жртва неких људи не сме да буде узалудна

КОЛИКО СРБИ БРИНУ О СВОМ ЗДРАВЉУ? Многи ни после осам година немају изабраног лекара

КОЛИКО СРБИ БРИНУ О СВОМ ЗДРАВЉУ? Многи ни после осам година немају изабраног лекара

НЕМА МЕСТА БРИЗИ: Надлежни објаснили, вакцине су потпуно сигурне

НЕМА МЕСТА БРИЗИ: Надлежни објаснили, вакцине су потпуно сигурне

Како је поручио епидемиолог Предраг Кон, после прва два таласа ковид-19, у контакту с вирусом било је 27,5 одсто људи, а са трећим кругом то је око 35-40 одсто.

- Потребно је да 60 одсто људи буде имуно, а за то је потребно да се вакцинише око милион и по грађана Србије. То сада зависи искључиво од нас - рекао је Кон и истакао да вакцину треба што пре употребити јер брзина организовања вакцинисања директно утиче на ток пандемије.

Predrag Kon
Предраг Кон / Извор: СД/илустрација

Према писању светских медија, заснованих на тврдњама познатих научника, истраживача и лекара, али и ономе што износе домаћи стручњаци, постоји доста непознаница око тога шта се дешава након што се вакцинишемо, а понајвише да ли ће то обавезно (и у ком року) довести до стварања антитела, колико ће она трајати, да ли можемо да ширимо заразу и ако примимо вакцину... Пред вама су највеће недоумице, односно разлози због којих ћемо и после вакцинације морати да носимо маске.

До краја месеца и "Астразенека"

У Србији ће пре краја јануара бити регистроване четири вакцине против вируса ковид-19, сазнаје Српски телеграф. Уз "Фајзерову", руску и кинеску, нашим грађанима на располагању ће бити и вакцина коју су развили "Астразенека" и Оксфорд.

Ова вакцина, која се води као британска, јуче је почела да се даје у Енглеској, а први је вакцинисан 82-годишњи пензионер који је на дијализи.

1. Делује ли вакцина на мутирани сој?

Научници у Великој Британији нису у потпуности уверени да ће вакцине против ковид-19 бити ефикасне на новој мутацији коронавируса пронађеној у Јужној Африци, рекао је политички уредник ИТВ, позивајући се на неименованог научног саветника британске владе. Према једном владином научном саветнику, разлог за бригу је јужноафричка мутација вируса и то што нису баш уверени да ће вакцине бити ефикасне против ње иако сви произвођачи тврде да ће бити тако, објаснио је политички уредник ИТВ Роберт Пестон, који важи за човека с одличним изворима у британској влади.

Владина агенција за јавно здравље није одговарала на позиве агенција у вези с коментаром у вези ове изјаве.

Ruska vakcina protiv korona virusa
Руска вакцина против корона вируса / Извор: Профимедиа

Џон Бел, професор медицине са универзитета у Оксфорду, члан владине радне групе за вакцине, рекао је у да мисли да ће вакцине деловати на британски сој, али и да постоји велики знак питања да ли ће оне бити делотворне на јужноафричку варијанту вируса. Он је изјавио да, ако вакцина не буде деловала на јужноафрички сој, она може бити прилагођена и тај процес неће трајати годину дана, већ месец дана или шест недеља.

Нови сој коронавируса, иначе, потврђен је у најмање 37 земаља.

"Фајзер" послао још 19.500 доза

У Србију је јуче стигло још 19.500 доза "Фајзерове" вакцине, а до краја седмице планирана је вакцинација 11.000 грађана. Како каже Мирсад Ђерлек, државни секретар Министарства здравља, то ће бити здравствени радници и корисници геронтолошких центара.

Ђерлек је навео да је одржан састанак чланова Националног координационог тима за имунизацију с министром здравља Златибором Лончаром и да је направљен детаљан план имунизације за ову седмицу. Убудуће ће се, како каже, детаљни план имунизације правити на недељном или десетодневном нивоу.

2. Зашто нема гаранције произвођача?

Ниједан произвођач вакцине није изричито гарантовао да онај ко прими вакцину, више неће моћи да шири заразу. Разлог: ни сами нису сигурни да ствар стоји баш тако.

Чињеницу коју су запазили многи светски медији потврђује Марија Гњатовић, истраживач са Института за примену нуклеарне енергије и руководилац тима за развој ЕЛИСА тестирања.

- Не постоје докази да вакцинисани људи не могу да буду преносиоци вируса. Ниједан произвођач није стао иза тврдње да је то немогуће - констатовала је Гњатовићева.

Marija Gnjatović
Марија Гњатовић / Извор: Фото: Printscreen/TV Пинк

3. Имунитет се не развија одмах

Вакцина, нажалост, не доноси тренутну заштиту од коронавируса. За почетак, свака од тренутно расположивих даје се у идеалној варијанти у две дозе, а делимични имунитет почиње да се ствара тек десетак дана након примања прве. За оптимални имунитет потребно је да прође известан период после ревакцинације, већина лекара се слаже да је то између десет и 14 дана. У међувремену, од примања прве дозе до развијања имунитета свако од вакцинисаних може да се зарази и преноси инфекцију.

- Маски се нећемо тако лако отарасити - поручује стога Радмило Петровић, један од наших најискуснијих епидемиолога.

ЕУ: Загушена производња

Европска комисија (ЕК) оцењује да је ЕУ суочена са загушењем у производњи вакцина против ковид-19, али одбацује могућност да је с њихове стране дошло до пропуста када је у питању набавка, односно спровођење вакцинације у земљама Уније.

- Суочени смо са још невиђеном пандемијом у Европи. У контакту смо са земљама чланицама да би вакцинација у овим комплексним околностима прошла што је боље могуће - кажу у ЕК.

Fabrika vakcina
Фабрика вакцина / Извор: Профимедиа

4. Вакцина не делује код свих

Клиничка испитивања широм света показала су да је распон ефикасности досад регистрованих вакцина од 86 одсто, па навише. То звучи прилично добро, међутим, када се преведе у конкретне бројеве, перцепција постаје нешто другачија: од милион људи који добију вакцину између 50.000 и 140.000 неће развити имунитет. Кад се томе додају они који не желе да се вакцинишу, бројке постају забрињавајуће.

5. Не зна се колико траје заштита

Научници још нису успели да утврде колико антитела опстају код људи који су прележали корону јер су искуства различита од случаја до случаја. Исто тако, иако су произвођачи вакцина износили разне процене, нико са сигурношћу не може да каже колико ће трајати заштита вакцинисаних. Посебно зато што ковид-19 непрестано мутира.

Koronavirus u Srbiji
Коронавирус у Србији / Извор: Фото: СД/Илустрација/Профимедиа

6. Неки ће добијати само пола дозе

У настојању да се убрза вакцинација, званичници САД разматрају могућност да се неки људи вакцинишу с пола дозе "Модернине" вакцине.

- Знамо да добијање само пола дозе вакцине покреће имуни одговор организма код људи старости од 15 до 55 година - изјавио је један званичник министарства здравља.

И неке друге државе саопштиле су да размишљају о такозваној брзој вакцинацији, односно давању само једне уместо две дозе већем броју људи. Тако је немачко министарство здравља тражило савет да ли да одложи давање друге дозе вакцине против короне да би што више људи добило прву дозу. Идеја је да се друга доза даје тек 42 дана након прве, а да у међувремену већи број људи прими прву дозу.

Јасно је, наравно, да би код ових категорија заштита била мања или би краће трајала, а велика је вероватноћа и да би они могли да развију благу слику болести и буду преносиоци вируса.