Мрачне прогнозе метеоролога за 2026: Долази нам једна од топлијих година - Биће огромна суша?

Следећа, 2026. година, биће међу четири најтоплије године икада забележене. Глобалне температуре ће вероватно бити више од 1,4 степена Целзијуса изнад прединдустријског нивоа, саопштила је британска Метеоролошка служба, упозоравајући да загађење фосилним горивима наставља да подстиче екстремне временске услове.

Према централној прогнози Метеоролошког завода, 2026. година ће бити нешто хладнија од 2024, која је са око 1,55 степени Целзијуса изнад прединдустријског просека била најтоплија година откако се врше мерења, али се очекује да ће се ипак сврстати међу четири најтоплије године од 1850. године, пише "Гардијан".

Метеоролошка служба процењује да ће глобална температура у 2026. години бити између 1,34 и 1,58 степени Целзијуса изнад просека из периода 1850-1900.

- Вероватно је да су последње три године премашиле 1,4 степена Целзијуса, а очекујемо да ће 2026. бити четврта узастопна година са таквим порастом - рекао је климатолог Адам Скајф, који је предводио израду прогнозе.

Научници подсећају да су се светски лидери на Париском климатском споразуму обавезали да ће ограничити глобално загревање на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период.

Иако се тај циљ мери дугорочним, тридесетогодишњим просеком, појединачне године и месеци већ повремено премашују тај праг, истичу стручњаци.

- Прво привремено прекорачење од 1,5 степени Целзијуса забележено је 2024. године, а наша прогноза за 2026. сугерише да је такав сценарио поново могућ - рекао је климатолог Ник Данстон.

Текућа година ће бити друга или трећа најтоплија у историји

Научници Европске уније су прошле недеље саопштили да је готово извесно да ће се 2025. година завршити као друга или трећа најтоплија година у историји, док подаци програма ЕУ Коперникус показују да су просечне глобалне температуре од јануара до новембра биле 1,48 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа.

Иако су природне климатске осцилације, попут Ел Ниња и Ла Ниње, утицале на краткорочна колебања температура, научници упозоравају да је дугорочни тренд раста последица емисија гасова са ефектом стаклене баште и смањења способности природних система да апсорбују угљен-диоксид.

Извор: Србија Данас/Блиц