ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ ПОСТОЈИ? Миланковић објаснио зашто се време не уклапа у природне циклусе
Чувена је његова хипотеза "циклус ледених доба"
Према хипотези српског математичара и геофизичара Милутина Миланковића, коју је формулисао пре сто година, услед редовних промена орбиталних параметара, Сунце греје земаљску површину на различите начине.
ВРАЋА СЕ СЕРИЈА А: Време је за детронизацију Јувентуса
ГДЕ СУ СРБИ НЕСТАЛИ? На граници са Црном Гором као да гужви никад није ни било, али најављен је нови ТАЛАС ПОВРАТНИКА!
Овај српски град су УЈЕДИ ПАСА скупо коштали: Исплатили чак 10,6 МИЛИОНА ДИНАРА ОДШТЕТЕ
Миланковић је ово анализирао у књизи "Математичка теорија топлинског феномена узрокована Сунчевим зрачењем".
Као посљедица овог феномена дешавају се ледена доба, која смењују топлији периоди - интерглацијали. То су такозвани Миланковићеви циклуси ледених доба, на основи којих се формирају дугорочне климатске прогнозе.
Сваки орбитални параметар има своју цикличност. На пример, путања Земљине ротације око Сунца прелази с кружне на елиптичну сваких 95, 125 и 400.000 година. Оса ротације помера се за око три степена од еклиптике отприлике сваких 41 хиљаду година, а циклус прецесије (ротација Земљине оси) у просеку сваких 26.000 година. За то време, земаљска оса описује пуни круг.
Сви ти фактори дају периодичност климатских епоха од 41 до сто хиљада година. Притом, према Миланковићевим прорачунима, разлика у количини Сунчеве светлости у северној хемисфери достиже двадесет посто.
Последњи ледени максимум био је отприлике прије 18 хиљада година, а сада, према Миланковићевим циклусима, наставља се холоценски период интерглацијал, који је почео пре око 12 хиљада година. Управо се на то позивају противници хипотезе људског утицаја на климу.