Једина и тајна исповест Кнелетовог убице командиру ЦЗ-а? "Отворио нам врата јер је мислио да ћемо га само пребити, а ми смо га убили с леђа"

Иако му је криминална каријера трајала кратко, име Александра Кнежевића Кнелета и данас се помиње готово у митолошком контексту. Младић који је живот изгубио са свега 21 годином, током бурних деведесетих, временом је постао синоним за слику "идеалног криминалца", односно типа који су многи тада описивали као "уличног мангупа".

Кнеле се, иако веома млад, брзо успињао на тадашњој криминалној лествици Београда и у тим круговима важио је за срчаног, храброг и "лудог" момка који не преза ни од чега како би остварио оно што је наумио. Међутим, као што се много пута показало током деведесетих, привид гламурозног живота криминалаца имао је изузетно високу цену - смрт.

Кнелета је крај дочекао у соби 331 престижног београдског хотела "Хајат", када је имао свега 21 годину.

Убијен је 28. октобра 1992. године, када је собарица пронашла његово тело са три прострелне ране, настале од метака испаљених из пиштоља са пригушивачем. Лежао је у локви крви, лицем окренутим ка поду, док је на огледалу крвљу била исписана порука, односно само број "1".

Званично, ово убиство никада није добило коначан епилог, а Кнелетов живот и криминална каријера и више од три деценије касније прате бројне контроверзе и различите теорије.

Најпознатија теорија о Кнелетовом убиству

Верзија која се најчешће наводи као могући повод за убиство Александра Кнежевића Кнелета у хотелу "Хајат" 1992. године везује се за инцидент са Миодрагом Цвијетиновићем, познатим као Миша Тајгер, зетом Радета Ћалдовића Ћенте, који је у то време важио за једног од најмоћнијих људи београдског подземља. Према тој причи, Кнеле је Тајгеру скинуо Ролекс сат и отео кључеве џипа, који је потом продао Дарку Ашанину, такође познатом криминалцу.

Када је Ћента сазнао за овај потез, који се у тадашњим криминалним круговима сматрао директним понижавањем ауторитета, наводно је лично позвао Ашанина и затражио да све одмах буде враћено. Притисак је потом растао, а Кнелету је преко посредника и познатијих криминалаца тог времена стављено до знања да мора да "исправи грешку" и врати и сат и возило.

Уместо да то одмах учини, Кнеле је, према тој верзији догађаја, вероватно потценио озбиљност ситуације, што је касније могло да доведе до његове ликвидације.

Ова верзија Кнелетовог убиства остала је најчешће помињана и за многе највероватнија, али се с времена на време појављују и нова сведочења људи који су били блиски актерима тог времена. Једну од новијих верзија изнео је некадашњи командир страже у Окружном затвору у Београду, Јордан Антонић, који тврди да му је Миша Тајгер лично испричао шта се догодило док је боравио у Окружном затвору:

- Свашта се прича, али ово је права истина... Кнеле је тек након два дана сазнао коме је заправо отео џип и ролекс сат. Наравно уплашио се као што би свако. Замолио је Горана Вуковића "Мајмуна" и те из Вождовачког клана да му помогну да изгладе ствари. Да не буде пуцњаве него да то врати, да се реши мирно. Имали су састанак у хотелу "Интерконтинентал" код Сава центра. Вратио је џип, али није имао сат. Питао их да га пусте неко време да он поврати то. Они су само ћутали. Ту су били Раде Ћалдовић Ћента, његов зет Миодраг Цвијетиновић звани Миша Тајгер и Милисав Михајловић познатији као Миша Нојман. Кнеле је сат вероватно поклонио некоме и није успео да га узме натраг. Кад је видео са ким има посла, Кнеле је отишао у "штек" у "Хајат". Био је у соби 331., размишљао је шта да ради. Да се разумемо, Кнеле јесте овако био градски мангуп, али он нити је био богати утицајни "boss" нити је био убица. Тако да он није могао ударити на њих у том смислу. Неки су га саветовали да направи неко теже кривично дело па да заврши у затвору на дуже време док се ситуација не слегне. Међутим он није хтео да бежи у затвор, мислио је да ће успети да изглади ствари. Позвао је пријатеља са којим се дружио у последње време, то је био Дарко Станојевић. Кнеле га је замолио да оде у Франкфурт и да их пита како могу да реше проблем. Овај је то урадио, отишао је тамо и причао са Ћентом, његовим зетом и Мишом Нојманом. Они су рекли да и даље остаје захтев да врати сат, да га неће убити, али да мора да добије васпитну, односно мора да истрпи батине. То је био услов, да га пребију, али ће преживети. Дарко је то јавио Кнелету и овај је пристао. Они никад нису хтели да му опросте, јер би то значило да ће сутра доћи неки други клинац који ће отимати од Ћенте и од Нојмана, па какви су они криминалци ако то допусте? Они су морали да га казне да би зауставили тај талас непоштовања. Али су слагали Дарка Станојевића и он није знао шта ће да ураде. Заказано је да дођу код Кнелета и да то ураде. Они су му куцали на врата, он је отворио, окренуо леђа и одмах добио метак. Није било никакве приче пре тога. Он се запрепастио и пао на стомак. Тако ми је испричао Миша Цвијетиновић који је после због тога био осумњичен и налазио се у ЦЗ-у. Кнеле је ту оверен, а Миша Тајгер је узео мало Кнелетове крви и на огледалу написао број "1" што је значило да је он број "1", односно Ћента је број "1", да се зна. - испричао је Антонић у подкасту канала Фајтер, а целу његову изјаву, погледајте на снимку испод.