МОЋ ЈЕ У ЊИХОВИМ РУКАМА: Жене бербери из Ужица баратају бритвом без проблема, Снежана зачас обрије супруга и везаних очију
Јединствен случај у данашњем свету лепоте
Снежана Дидановић из Ужица већ три деценије у рукама држи бритву и под прстима на хиљаде мушких вратова. Она и њена ћерка Марија јединствен су случај у данашњем свету лепоте, оне су жене - бербери.
КОРОНА БРОЈКЕ ПАДАЈУ ШИРОМ СРБИЈЕ: У Београду још 540 новозаражених, троцифрене бројке критичне само још у једном граду
У СУСРЕТ НАЈРАДОСНИЈЕМ ХРИШЋАНСКОМ ПРАЗНИКУ: Васкрс или Ускрс, Христос васкрсе или воскресе - шта је правилно рећи?
СУТРА ЈЕ НАЈЛЕПШИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК: Не заборавите венчић и звонце за своје малишане али и гранчицу овог дрвета
- Бербери су некада били попут лекара, на пример некада су некоме вадили су зубе, превијали ране људима и указивали прву помоћ кад год је било потребно. Жене бербери, звучи моћно, осећа се та моћ у те две речи. Ја бих им само поручила да никада не потцењују моћ берберина, моћ је у нашим рукама једноставно, у маказама, бритви, машини - каже Марија Дидановић за "Прву".
Њена мајка Снежана се слаже и шали се да када мушкарац седне у столицу, мора да остане миран, јер је она та која држи бритву у рукама.
У овој породици берберски посао је традиција стара више од пола века.
- Мој отац је био у старој Југославији најбољи физер, берберин тада. Код њега се завршавао тај мајсторски занат и ја сам једна од њих. На крају основне школе сам почела код њега да учим занат. Тада ме је учио да је добро сапуњање пола бријања - објашњава Снежана.
Она је тај занат и љубав пренела даље, на своју ћерку.
- У мојим рукама је бритва којом је он радио и она је стара преко 60-70 година и мислим да би био јако поносан, да би му срце било пуно, као мени сада што сам наследила њих двоје. Ја сам можда бржа и спретнија, а њу већ полако стижу године, већ је полако уморна од овог посла, али и даље се држи - каже Марија.
Колико је сигурна у своје искуство и вештине, Снежана је одлучила да покаже и пред телевизијским камерама, па је тако са пешкиром на очима обријала свог супруга Радојка, са којим је у браку више од две деценије.
- Није лако, да се не лажемо, али ипак сигурност и године искуства чине своје. Тешко би коме то и пристао, али имам поверења у њу, толико година рада, толико искуства. Ризично је кад згрешиш нешто, али кад ниси онда се не плашиш - нашалио се Радојко.
Марија је некада била најмлађа власница бербернице у Србији, а сада има 23 године и муштерије које јој верују.
- Има сигурно доста људи који имају предрасуде о мојим годинама, то се и дешавало. После ја убијем те предрасуде, јер овим послом се бавим већ 8 година и имала сам од кога да научим, доброг мајстора то јест моју мајку - објашњава девојка.
Њих две присетиле су се и неких комичних ситуација и необичних захтева које су добиле од муштерија.
- Било је да је дечко тражио да му се обрије једна страна главе, пола да остане коса, неких можда 10 центиметара, а ишао је да се упозна са девојчиним оцем - прича Марија, а Снежана се надовезује: "Тражио је човек да га ошишам само отпозади, а напред и са стране ништа, ја кажем да то ни на шта неће личити, а он каже: "Па ја тако хоћу". И ја тако и урадим, био је задовољан, задовољна ја", каже.
Иако необична сцена за данашње време, две жене са бритвама у рукама, оне знају због чега ово раде и поносне су на свој успех.
- Јако ми је срце пуно кад погледам да сам ја трећа генерација посла у овој породици, није то мала ствар - закључила је Марија.