"Молим Бога да преживи, то су немогући услови" Полиција ушла у осми дан потраге за Милицом из Мерошине - Сви страхују од једне ствари
Потрага за Милицом Асановић (25) из села Балајнац код Мерошине ушла је у осми дан, а "чешљање" терена се одвија и у суседним селима Градиште и Александрово. Поједини мештани који су и сами ишли у потрагу прва два, три дана кажу да би требало претражити велику бару која се налази поред села.
Један од мештана који нам се представио као чича Миливоје напомиње да је бара дубока више од метра.
Залеђена бара
- Та бара је некадашња њива која је сада у току зиме залеђена. Мештани и ловци и други су ломили лед да виде да ли случајно ту нечег има, али некако сумњам да су стручни то да ураде лепо или како да кажем, стручно. Од петка (9. јануар) од када траје потрага до овог тренутка данас је у две ноћи било минус једанаест. И то овде код нас што је равно к'о у Војводини, а ветар брише. То су немогући услови да се преживи. Молимо бога да је жива! - рекао нам је овај старији мештанин села.
Она је нестала у петак, прошле недеље око поднева када је била код комшије. Била је код комшије да позајми мало шећера и кафу, а онда је нестала у повратку кући. Камере су је до негде снимиле, а онда како кажу њене комшије "као да је у земљу пропала".
Ивица Петковић, председник месне заједнице Балајнца каже за Курир да потрага неће стати.
- Стварно су се сви укључили у акцију тражења девојке. Полиција, ловци, мештани, ма сви. До сада смо прошли хектаре и хектаре терена и стварно је несхватљиво да је нигде нема. Разбијао се лед и у тој бари, у широком појасу где је прошла и где је могуће да је прошла је нема. То је девојка болесна и слабовида, сви је знамо овде у селу и стварно је права мистерија да је тек тако по дану само нестала - прича Петковић за Курир.
Била код комшије
Комшија код кога је Милица била непосредно пре нестанка, Славољуб Тодоровић, испричао је ових дана да је пут од своје до његове куће она знала без грешке.
- Прво су код мене кући дошли Миличин брат и отац, попричали смо, скувао сам им кафу, а онда је дошла и она. Изнео сам рибу која је остала од Бадње вечери и послужиуо сам их да једу. Милица је исто пристала да узме три, четири парчета рибе, али пошто је слабовида, ја сам јој очистио кости. Милица је заправо код мене дошла да узме мало кафе и шећера јер је мајка послала. Први је отишао Миличин брат јер се договарао нешто са неким из Батушинца. Послужио сам рибу и оца, а он ми је рекао да у је рано за јело, иако је било око пола једанаест ујутру. Онда је и он кренуо и рекао да ће Милица да понесе завижљај рибе да им пошаљем - испричао је медијима Славољуб Тодоровић и додао:
- Онда сам спаковао рибу, шећер и кафу, испратио је до улазних врата. Она се спустила низ степенице и изашла на улицу. Пошла је према њиховој кући. Упутила се према раскрсници где је требала да иде десно, али ја сам тада ушао у кућу. Миличином оцу Славиши је испао уложак од ципела. То сам видео када сам се вратио у собу и да не би њој давао, хајде рекох ћу да их позовем. Позвао сам шест пута, али нико се није јављао. Онда ме грешком позвао неки комшија па Миличин отац Славиша. Он ми каже: "Је л Милица још увек код тебе?" Ма какви, отишла је још пре сат времена, кажем ја њему. Одмах сам зградио телефон и видео сам на почетку улице њега и одмах смо кренули у потрагу. Тражили смо је скоро до два сата после поноћи, а онда смо стали због ледене кише.
Милица, иначе, нема телефон, не служи се интернетом па отпадају теорије да је преко друштвених мрежа упознала неког и слично.
Србија Данас/Курир