"Молитве се данас посебно услишавају" Верници широм Балкана славе Светог Василија Острошког - Хиљаде људи упутило се на Острог

Верници из свих крајева Србије, Црне Горе, Републике Српске, али и региона, традиционално одлазе у манастир Острог, верујући да молитве упућене овом светитељу доносе утеху, здравље и спас у најтежим тренуцима.

Према предању, Свети Василије Острошки рођен је 1610. године у селу Мркоњићи, у Поповом пољу у Херцеговини, као Стојан Јовановић. Још као дечак показивао је велику приврженост вери, молитви и доброчинству. Његови родитељи, у страху од турског данка у крви и одвођења деце у јањичаре, послали су га у манастир Завала, где је започео своје духовно образовање. Касније прелази у манастир Тврдош код Требиња, тада једно од најважнијих духовних средишта Херцеговине, где прима монашки постриг и добија име Василије. 

Његов живот био је испуњен подвизима, путовањима и борбом за очување православља у веома тешким временима турске владавине. Путовао је на Свету Гору и у Русију, одакле је доносио богослужбене књиге, црквене дарове и помоћ за сиромашне. Након повратка постаје епископ, а потом и митрополит захумски. У народу је остао упамћен као неуморни духовник који је обилазио народ, помагао сиромашнима и штитио православце од прогона, исламизације и покатоличавања. 

Због турског насиља напушта Херцеговину и уточиште проналази у острошким стенама, где проводи последње године живота. Управо тамо настаје манастир Острог, данас једно од највећих православних светилишта на Балкану. Свети Василије Острошки упокојио се 12. маја 1671. године, а његово тело, према црквеном предању, пронађено је нераспаднуто, због чега је проглашен за светитеља и чудотворца. Његове мошти и данас се чувају у Горњем манастиру Острог, где сваке године долазе стотине хиљада верника различитих вера и нација. 

Народни обичаји 

Многи верују да управо на данашњи дан молитве имају посебну снагу, па није необично што се за празник Светог Василија везују бројна народна веровања. Једно од најпознатијих каже да светитељ сваке ноћи устаје из ковчега и обилази острошке стене, због чега се, према сведочењима монаха, на његовим ногама често проналазе поцепане вунене чарапе. 

Управо зато верници који долазе у Острог доносе беле вунене чарапе, уље, тамјан и памук, остављајући их поред моштију да “преноће”, верујући да тако добијају благотворну и исцелитељску моћ.

Народ посебно верује да Свети Василије помаже болеснима, немоћнима и онима који пролазе кроз велике животне муке. Због тога се данас у многим домовима пале свеће, изговарају молитве и окупља породица, док поједини верници пешке крећу ка Острогу, сматрајући то посебним видом завета и духовног подвига.

Свети Василије Острошки и данас заузима посебно место међу српским светитељима, а његова дела, подвизи и чуда вековима инспиришу вернике широм Балкана. Многи га, одмах уз Свети Сава, сматрају једним од највољенијих и најпоштованијих српских светитеља.