Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Момчило је био најмлађи војник Првог светског рата: Из топа пуцао са осам година, а комунисти су хтели да га стрељају због Албанаца

15.10.2018. 13:36
Пише:
Србија Danas/kultivisise.rs
Momčilo Gavrić
Момчило Гаврић / Извор: Фото: Youtube/printscreen/Jutarnji Програм ТВ HAPPY

Прошао је век од почетка Првог светског рата, али ниједна установа не носи име Момчила Гаврића.

У школама и уџбеницима се мало спомиње иако је био најмлађи војник свих армија у Првом светском рату. Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице као најмлађе дете Алимпија и Јелене Гаврић.

МАЛИ јунак из ВЕЛИКОГ рата: Момчило Гаврић добија споменик у Лозници

Августа 1914. године аустроугарски војници из 42. Хрватске домобранске дивизије улазе у село и убијају му читаву породицу. 

- Кад је Вражија дивизија прешла преко Дрине наша војска је била у Лозници и борила се докле год је могла. Мој отац чуо је ту пуцњаву па ми је рекао: "Момчило, иди код мог брата и замоли га да нам да кола и два вола или јунца да можемо да потрпамо вас малу децу, нешто хране и неки ћилим да би отишли у бежанију". Док сам ја отишао код мог стрица, који је био удаљен неких можда километар-два и док сам се вратио аустроугарска војска је стигла горе до мога села, до наше куће и ту су направили чудо једно. Ту сам видео у свом дворишту да су направили један покољ, један масакр. Убили су ми седам браће и сестара и оца и мајку. Кад сам видео пламен да гори чардак, кућа, стао сам иза једног грма. Видео сам пун двориште крви и нисам смео ниједне речи да проговорим - присетио се једном приликом Момчило.

Српкиње у униформама покидале како добро изгледају (ФОТО)

Дечак је потом пронашао Шести артиљеријски пук Дринске дивизије којим је командовао славни Стеван Туцовић. Српски војници су исти дан осветили Гаврићеву породицу, а дечак је постао војник. По наређењу Туцовића сваки дан је морао да три пута пуца из топа. Туцовић је за стараоца малом Момчилу Гаврићу одредио Милоша Мишовића.

Учествовао је у Церској бици. Уз помоћ још једне дивизије непријатеље су удаљили до Дрине и спустили се до Лознице. У Лозници је одликован у чин каплара и добио је војничко одело.

Крајем 1915. српска војска се повлачила преко албанских и црногорских планина суочавајући се са суровим условима. Може се рећи да је Албанска голгота најтежи период за Србију у току Првог светског рата. У току повлачења умрло је више од сто хиљада људи од болести, глади и ниске температуре. Било је појава да су промрзли људи стављали делове тела у лешине мртвих коња како би се загрејали.

Међу онима који су се повлачили био је и Момчило.

- Са тешком смо муком подносили ту Албанију. И ја сам то најгоре поднео. Да ми није било једнога венчића сарага, који ми је један војник дао и казао: "Капларе, ово ти дајем у име мог унука, ако је он жив, њему за живот, ако је он мртав, њему за душе. Води рачуна да не једеш ништа више него само једну рибицу на дан". Послушао сам га и тако сам месец дана кроз Албанију преживео. Војници су бајонетима комадали једног мртвог коња. Ја нисам могао прићи јер сам био сувише мали и слаб. Један војник одбаци парче коже и мало меса. Притрчао сам у снег и узео. После неки војници магарећом балегом заложили ватру. Један ми на бајонету испече једно парче коњског меса - причао је Гаврић.

УГРОЖЕНО ЈЕДНО ОД НАЈЛЕПШИХ МЕСТА У СРБИЈИ: Водостај језера Увац опао за 20 метара, еколошка катастрофа (ФОТО)

За време пробоја Солунског фронта смештен је у село Соровићи где је по скраћеном поступку завршио четири разреда основне школе. После тога му је дато 20 мазги и толико мазговодаца помоћу којих је преношена муниција на фронт. Наредбом команданта Живојина Мишића унапређен је у чин поднаредника.

Када је пробијен Солунски фронт и окончан рат Стеван Туцовић га је послао у Енглеску. Тамо се задржао три године и завршио гимназију Хенри Рајт у Фавершаму. У Југославију се вратио 1921. године. Завршио је графичарски занат и обуку за возача у Београду.

За време Другог светског рата немачки окупатори су га два пута затварали у логор, а пред стрељачки строј изводили су га и партизани. Након рата био је хапшен од стране ОЗНЕ јер је изјавио да Албанци нису српска браћа.

Лејди Пеџет звала га је српски витез, а Грци су му поставили златну плочу на Крфу. Француски председник Франсоа Митеран доделио му је орден 1985. године, а генерал Лепардије је рекао:

- Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима.

Пратите нас на нашем Инстаграм профилу Србија Данас.