"МОЖДА ЈЕДНОГ ДАНА МАЈКА, НАРАВНО ДА ЋУ СЕ ВРАТИТИ" Исповест Србина који живи у САД због које ћете пустити сузу!
Многи Срби који живе у иностранству истичу да свакога дана све више осећају носталгију за родним крајем
Лука Томић, пореклом Србин, а живи у САД и осећа се као Канађин, у свом ауторском тексту за један београдски медиј исказао је како се осећа када посети Србију.
Текст преносимо у целости:
-Раних седамдесетих моји су отишли за Канаду и ја тамо одрастао. Када негде живите од малих ногу и када вам се тамо све прво догоди у животу, то је ваша земља. Бар тако ја мислим и осећам. Прво држање за руке, први пољубац, прва љубав, први раскид, прво "умрећу због ње", ма све прво. Иако сада живим у САД моја земља је Канада и ја се осећам Канађанином, али... Увек постоји неко али.
СТОМАК ОСТАЈЕ ВЕЛИК БЕЗ ОБЗИРА КОЛИКО МРШАВИТЕ? Проверите је ли ОВО УЗРОК ПРОБЛЕМА и решите га одмах без икакве муке
ОВО СРПСКО СЕЛО КРИЈЕ НЕВЕРОВАТНЕ ТАЈНЕ: Рађају се риђа деца, носе чудна имена, опседају га трагачи због скривеног блага Немањића
Исповест МАЈКЕ ИЗ КИКИНДЕ која је случајно открила да јој је ДЕТЕ БОЛЕСНО: Само је упалила БЛИЦ ТЕЛЕФОНА!
-Сестра и ја смо код куће морали да причамо српски. Моји су говорили да деца знају када дођу у Југославију да причају са бабама и дедама, родбином и другом децом. Иако смо због тога пуно негодовали, сада ми је драго што су због тога били строги а ми нисмо заборавили српски језик. Уочи распада, мислим друге, Југославије, моји су са зарађеним пензијама одлучили да се врате. Није их могло зауставити никакво мољење, преклињање па чак ни моје блеф претње.
- Доста им је било Канадске зиме и снега и вожње по леду. Свега им је било доста, само желе да се врате кући, а та кућа за њих увек била Србија. Вратише се они, а са њима и сестра. Ја сам долазио сваке године да их обилазим, прво сам, а после и са породицом. Мада су рекли када су одлазили да их Канада више никада неће видети за моју су свадбу дошли срећни и стварно су уживали та три месеца. Тата је говорио да му је то био најлепши одмор у животу, а и мама се са тим сложила. Још памтим када су одлазили да нису били баш толико срећни што се враћају, али њихов живот је био сада у Србији, а њихова кућа тамо. Сваки пут када сам долазио за Србију, моја предобра, сада покојна мајка, после некога времена увек би ми постављала исто питање. И то увек када би ми испржила кромпир, и нико на овом свету никада неће моћи да испржи кромпир као моја мајка, са оним танким љутим кобасицама и жутим сенфом из оне чашице.
-Питала би: "Сине, је л` би се ти могао вратити да живиш овде"? А ја бих увек исто одговарао: "Како мајко да се вратим, ти знаш да је тамо сав мој живот. Тамо је кућа." "Знам сине, знам. Мајка онако пита" одговорила и брзо би се окренула да јој не видим сузе. Мог старог више нема већ пет година, а три године нема ни моје мајке. Нема више најбољег прженог кромпира на свету и нема више питања о повратку. Нема више чекања да се вратим кући из провода. Нема више обраћања моме оцу: "Јој, још га нема". И одговора: "Што си луда хајде у кревет, или код неке спава или је у затвору, у оба случаја знаћемо ујутро, или ће доћи кући или ћемо га извлачити из затвора."
-Не, никада ме нису извлачили из затвора. То никада не бих урадио мојим родитељима. Нема више ни мало померене завесе у тами да се види када сам дошао кући и паркирао кола, па тек онда да се оде на спавање. Нема више, када се пробудим, да ме пита када сам стигао, а ја да јој одговорим: "Што ме питаш када знаш." Тада би ми опсовала "маму мангупску". Мислим да само ми на Балкану имамо псовку где ти рођена мајка псује мајку. Увек када дођем у Србију моја сестра ми испржи кромпир и танке љуте кобасице и купи онај жути сенф. Иако је све супер укусно, ипак некако није лепо као кад га је мајка пржила. Никада то нисам сестри рекао, нити би икад споменуо, али мислим да она то некако зна и осећа.
- Е, сада долазимо до оног АЛИ са почетка. Иако се осећам Канађанином и волим Канаду, све што сам старији и када дођем у Србију обузме ме неки осећај мирноће када слетим у Београд. Тај осећај никада нисам имао док сам био млађи. Поготово кад се вратим. Када уђем у стан који су ми родитељи оставили, све је онако како га је она последњи пут оставила. Умрла је две недеље пре него што смо деца и ја стигли на одмор у Србију. Осећам да ме крв вуче прадедовини, дедовини и очевини. Знам да је Србија део мене и увек ће бити. Знам да се увек дивим њеним лепотама. Увек се радујем њеним победама. Моја деца се одушеве увек кад су тамо. Знам да су поносни на својих "50 одсто сербиан блоод". Ја то све знам. Али да ли бих могао да се вратим тамо да живим? Стварно још нисам сигуран, али није више онај осећај који сам имао кад сам био млађи.
-Сад ми је веома тешко и жалим што је нисам бар једном слагао и рекао: "Можда једног дана мајка, наравно да ћу се вратити"! Она би знала да то није истина, али макар не би пустила сузе као много пута пре тога. Моја предобра мајка - написао је Лука.
НАЈМЛАЂИ зависник од ХЕРОИНА у Србији има 8 година! Ово су приче бивших КОНЗУМЕНАТА ДРОГЕ
Лавица која је победила ВАТРЕНУ СТИХИЈУ СТАРЕ ПЛАНИНЕ! Ана - ЈЕДИНА ЖЕНА ватрогасац која се БОРИЛА ЗА СПАС СРБИЈЕ
Сећате се малог Тадије који је остављен у снегу одмах по рођењу? Од понедељка почиње процес проналаска УСВОЈИТЕЉА
Албанку лекари у Приштини оставили да умре, а онда су СРПСКИ ДОКТОРИ преузели ствар у своје руке - ЈАВНОСТ БРУЈИ
Сви читају својој деци ЧУВЕНУ БАЈКУ, а њена права верзија је ЈЕЗИВА! Црвенкапа је затекла ДЕЛОВЕ ТЕЛА, а онда...
БОНУС ВИДЕО: Коштала је 450 МИЛИОНА ДОЛАРА и била најскупљи пројекат СФРЈ, а данас је у ОЧАЈНОМ СТАЊУ (ВИДЕО)